НИНИНЕ МУСТРЕ : Манекенка
НОВИ САД: Појавила се на друштвеним мрежама дивна, лепа жена која ми је привукла пажњу бојом своје косе. Заправо нема боју. Седа је. То се не сматра бојом. То се сакрива и префарбава, јер није друштвено прихватљиво да будеш седа, а да си при томе активна жена на свим животним пољима. Можеш ако си бака, тада је у реду да имаш седу. Њу сам запазила док сам проучавала сајтове за подршку женама које желе да пусте своју природну седу косу, али им окружење ту одлуку спочитава.
Дотична је привела крају своју манекенску каријеру, јер је већ напунила 50 година и доста јој је бриге о спољашњости. Жели да се више посвети сопственој унутрашњости, а и да престане да мучи косу и кожу главе. Иако мислимо да постоје неотровне фарбе за косу, јер тако пише на рекламним обавештењима, ништа што мења хемијски састав длаке не може да буде потпуно безбедно. Имала сам прилику да се фарбам скупоценим, без-овог-без-оног фарбама, и једнако ме је кожа главе пецкала, а затим се перутала недељама. Док би се све смирило, већ сам морала да се фарбам поново.
А мислила сам да нисам довољно добра, ни довољно атрактивна ако имам моју обичну, тамно смеђу косу, са нешто црвенкастог пигмента. Уствари, тако су сви ваљда мислили, ненормално би било да не мислим и ја. Ха, ха. Сада са природно седим праменовима изазивам чуђење већине људи у свом окружењу, иако вештачки извучени седи праменови свима делују сасвим у реду.
Стварно да се човек запита шта се догађа са овим светом? Све што је природно сматра се запуштеним, неуредним, неугледним, а оно што је вештачко, постало је пожељно. Не знам шта је мени, са које сам ја то планете пала, али тај пад временом има све веће последице. Све теже подносим лажне идентитете, ваљда баш зато што сам им већи део живота била толико склона. И све се боље осећам у својој кожи, што мање пристајем да се скривам иза фарбе за косу, лака за нокте, прејаке шминке и гардеробе. Додуше, немам ништа против туђих избора да раде са својим телом шта год желе да раде.
Ја се осећам све лепше и жанствније, све аутентичније и све сам више ја - ја. Чак и када ми кажу да је то замка, да мушки шовинисти то намерно раде, продају нам причу да је природно лепо како би нас ослабили и још више покорили мени је то смешно и чуди ме.
Мада ме не чуди што манекенку са почетка приче позивају у разне емисије да прича о свом осећају слободе, интегритета и задовољства од како је пустила своју седу и о томе како је поново ангажују да ради и не зна шта ће од пословних понуда, јер је свима атрактивна тако јединствено природна. То ме радује до усхићења, јер указује на нови правац у којем се полако крећемо, показује да је доста било претварања, глуматања и скривања. Манипулација лажима се распада и на сваком кораку је све провиднија. Зато и изгледа као да је крај света. Јесте, крај је. Други који увелико постоји, тек почињемо да откривамо.
Нина Мартиновић Армбрустер