ОкоТВоко: Медијска ЦМЦ бајка

И тај програм се све више гледа код нас јер уз Југотон ТВ пушта ону фину музику која никог не нервира док се возите колима или аутобусом на море. Музика на путу је јако битна јер се мора задовољити цео аутобус.

Желимир Бабогредац, директор Цроатиа рецордс је толико тога учинио за домаћу дискографију издајући доста ствари из српског каталога. Последње издање је Лепа Лукић, краљица наше народне музике која је својим хумором улепшала промоцију и вече на Скадарлији. Потом је и Биљана Крстић одлучила да изда свој албум за Југотон. На њеној промоцији је било толико угледних новинара и познатих личности да се заправо види колико је она велика уметница али пре свега добар човек. Традиционално, група новинара која сарађује са овом издавачком кућом је била гост на ЦМЦ фестивалу. И у овом историјском тренутку гости из Србије су дочекани на концерту у центру Водица, уз поздраве Јурице Пађена и групе „Аеродром”. Поздрави су уследили и сутрадан на чувеној фестивалској прес конференцији. Певач Марко Вукес је такође песмом поздравио госте из Београда… Ово је, пак, био фестивал ветерана. После толико година видели смо Душка Локина. Иако има скоро осамдесет година, изгледа бар три деценије млађи. Ове године имао је тежак губитак супруге са којом је живео скоро пола века, али је дошао на фестивал. То је певач који је обележио нашу младост са многобројним сингл плочама. Ту је био и Дарко Домијан познат по томе што се његова песма „Улица јоргована” која је била насловна нумера у филму „Смрдљива бајка” у ком је играо Жарко Лаушевић. Срђан Марјановић је познат по песми „Драгстор”, једна од најромантичнијих песама: „ми смо једно другом говорили Ви”. Срђан је био новинар у осамдесетим, писао је за часопис ИТД сјајне интервјуе са тадашњим музичарима и неко време је радио као представник издавачке куће РТВ, помогао је да се издају албуми „Екатарине Велике”, „Последње игре лептира”, „Кербера” када то нико није хтео да изда. Срђан Марјановић ипак прати трендове све ове године и сад промовише књигу „А могао сам бити геј”. Као и истоимену песму и спот у коме му је гост Бане Видаковић. Изгледа да су се времена веома променила кад један вечити романтичар пева нешто потпуно другачије, изгледа да је естрада под тектонским поремећајима. Оно што никада неће бити минус естраде или фестивала, то је присуство згодне певачице. Овога пута то је Лидија Бачић Лиле која својим изгледом има заслужену титулу секс бомбе. Жељко Бебек је традиционално остао певач који се највише пута појавио на овој манифестацији. А мање је познато да популарни певач има бродић којим плови по Јадрану. У његовој биографији је све беспрекорно. Од супруге Ружице којој је посветио и песму до дуета коју изводи са сином: „Какав отац, такав и син”. Звоне Бебек  је постао сарадник и композитор свом оцу.

Николина Мазалин и Марио Ковач су добили похвале за организацију од градоначелника Водица где је и наведено колико су фестивали значајни за туристичку понуду једног града. Представник Зампа је на прес конференције изнео фантастичне податке колико се сада музика слуша на Јутјубу, дизеру, тидалу и осталим дигиталним платформама и који се приход остварио. Музика се преселила у дигиталне формате али је и даље значајна ставка шоу бизниса. Наша Новосађанка Наталија Цајић, која је представница Југотона за Србију успела је као добра вила да окупи сјајну екипу новинара и угледних личности из Новог Сада и Београда. Рођендан јој увек буде на ЦМЦ фестивалу што значи да има неке магије у том знаку Близанаца коме и ја припадам јер су они рођени за медије и шоу бизнис. Па и Здравко Чолић је пример трајања једног типичног Близанца. ЦМЦ фестивал је у знаку Близанаца јер је и господин Желимир Бабогредац, оснивач фестивала, исти знак. Све је то као и Наталијана књига „Фењери и ноте”, бајка за одрасле. А у таквим смо страшним временима да су нам потребне бајке. Као да смо на тренутак заборавили на све ружне ствари које су нам се десиле и дешавају. А фестивали за то служе.

Причају ми колеге са Радио НС, некад су знали путовати целу ноћ за Ријеку на фестивал Дани југословенске забавне музике Опатија. А лети је постојала екипа Радио Новог Сада која је традиционално ишла на Сплитски фестивал. Легенда каже да је група новинара тада колективно завршила у базену, тако је изгледао афтерпарти. ЦМЦ фестивал враћа наду нама феноменолозима да ће ипак бити боље. Фестивали на мору за то и служе да буду медијски догађај и да се добро продају носачи звука. И то је лепота наше новинарске професије, путовати и дружити се са новим и старим звездама. Тада уз „лаке ноте” заборавите на све бриге свакодневице. И то је најбољи могући медијски антидепресив, сести у Водице и доживети бајку јер хедонизам спасава организам.

Александар Филиповић