Верници из Ветерника и Новог Сада походили светиње у Македонији

У петак, 26. маја, поклоници су у раним јутарњим часовима стигли у Бигорски манастир посвећен светом Јовану Крститељу, који, окружен прелепим планинским масивима у Националном парку „Мавровоˮ, својом архитектуром и богослужбеним поретком упечатљиво подсећа на светогорске манастире.

Ходочасници су узели учешћа на светој Литургији, на којој су се и причестили Телом и Крвљу Христовом, а тада им је указана част да изговоре Оче наш на српском језику. После свете Литургије, верни народ је упознат са историјом и вредностима манастира, међу којима се истиче прелепо изрезбарени дрвени иконостас у манастирској цркви, који је дело руку чувених дебарских мајстора. Братство манастира је показало велику срдачност примањем ходочасника у манастирску гостопримницу и на трпезу љубави у манастирској трпезарији.

Надахнути лепотом Бигорског манастира, ходочасници су се упутили у женски манастир Рајчица, посвећен светом великомученику Георгију, где су се поклонили моштима тог светитеља, пошто се у манастиру чува један део његових моштију. Ходочашће је настављено одласком у манастир Калиште код Струге, који се једним делом налази у стени, у којој су катакомбе и пећине из 14. века. У њима су се подвизивали исихасти, највише светогорски монаси, који су Охрид, уз Свету Гору, сматрали својим другим домом. Верни народ је у овом манастиру обишао гробове игуманија Ефросиније и Ирине, које су родом из Срема, а које су се одлучиле за монашки живот, охристовљене мисијом богомољачког покрета Владике Николаја.

У поподневним сатима ходочасници су стигли у Охрид. Смештени у живописном делу града уз саму обалу Охридског језера, поклоници су могли да се увере у гостољубље Охриђана и лепоту града Охрида, који има богату и дугу историју.

У суботу, 27. маја, у раним јутарњим часовима, верници су кренули у обилазак највећих светиња у старом делу града Охрида, међу којима се својом лепотом и мононументалношћу издвајају цркве Богородице Перивлепте, Свете Софије, Светог Климента и Светог Јована Канеа. Историја сведочи да је Охрид у ранијем периоду имао 365 православних цркава, о чему сведочи и утисак код ходочасника да је сваки део града Охрида парче неба на земљи. Љубав према охридским светињама показали су и многобројни српски владари и знаменити Срби, међу којима је и Михајло Пупин, који је даривао звоно за храм Богородице Перивлепте.    

У поподневним часовима ходочасници су бродом кренули ка манастиру Свети Наум, при чему су током пловидбе могли да сазнају мноштво података о језеру и његовом окружењу и виде прелеп крајолик манастира уоквирен Мокром Планином, Галичицом и Јабланицом. Манастир Свети Наум се налази на најлепшем делу обале Охридског језера, уз само ушће Црног Дрима, који дуж свог тока има 45 изворишта. На овом рајском месту верници су се додатно укрепили у вери, нади и љубави узносећи у манастиру молитве преподобном Науму Охридском, једном од петочисленика охридских, и светом Владици Николају, који је као епископ охридски оставио неизбрисив траг у душама народа који живи у Охриду, Битољу и околини и где су настала његова најпознатија штива Охридски пролог и  Молитве на језеру.  

Током повратка за Охрид, поклоници су имали прилику да чују потресно сведочанство бившег штићеника „Земље живихˮ, који је са успехом завршио програм, и озарен љубављу и милошћу Божјом која га је ишчупала из пакла у коме се нашао, уписао Православни богословски факултет Универзитета у Београду, са жељом да послужи Богу и роду и на тај начин узврати љубав која му је неизмерно пружена под окриљем наше свете Цркве у Епархији бачкој. Причом о начину живота и рада у овој заједници, спремношћу да одговори на питања, али највише својим примером, он је на најбољи начин све присутне упознао са програмом терапијске заједнице „Земља живихˮ.

У недељу, 28. маја, у раним јутарњим часовима, поклоници су кренули пут Битоља, града у коме је свети Владика Николај основао сиротиште за децу „Богдајˮ, у место где се као надлежни архијереј много бринуо о Богословији, у којој је једно време професор био и свети Јован Шангајски.

Стигавши у Битољ, седиште Преспанско-пелагонијске епархије, верни народ је присуствовао и причестио се на светој Литургији у катедралном храму Светог великомученика Димитрија, који по својој архитектури подсећа на солунски храм Светог Димитрија. Уз храм доминира и велелепни звоник који је пројектовао чувени београдски архитекта Александар Дероко, а освештао га је патријарх Варнава Росић. Пријатну добродошлицу ходочасницима је пожелело братство храма на челу са протом Киром, настојатељем храма. После свете Литургије, ходочасницима је приређено послужење и упознати су са историјатом храма.

Ходочашће је настављено обиласком Српског војничког гробља у Битољу, у коме се налазе гробови 1321 српског војника и официра и костурница у којој су похрањене кости погинулих војника и официра који су своје животе положили за веру и отаџбину. Реч је о погинулима у борбама на Кајмакчалану 1916. године, али и током Балканских ратова. Постоји списак од 160 имена.

После поклоњења српским војницима и официрима на Српском војничком гробљу у Битољу, верни народ је своје ходочашће завршио у Прилепу, граду Краљевића Марка, где су се ходочасници поклонили Благовештенској цркви и цркви Светих Кирила и Методија која је саграђена у спомен краљу Петру И Карађорђевићу, у којој се такође налази спомен-костурница у којој су похрањене кости 1800 српских војника из Првог балканског рата и Првог светског рата.

Праћени топлом добродошлицом и братском љубављу, на коју су на сваком кораку наилазили у свим светињама прелепе Македоније, ходочасници су утврђени у вери, сложни, са много љубави, богати новим знањима, пријатељствима и искуством пошли пут својих домова.