Vernici iz Veternika i Novog Sada pohodili svetinje u Makedoniji

U petak, 26. maja, poklonici su u ranim jutarnjim časovima stigli u Bigorski manastir posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji, okružen prelepim planinskim masivima u Nacionalnom parku „Mavrovoˮ, svojom arhitekturom i bogoslužbenim poretkom upečatljivo podseća na svetogorske manastire.

Hodočasnici su uzeli učešća na svetoj Liturgiji, na kojoj su se i pričestili Telom i Krvlju Hristovom, a tada im je ukazana čast da izgovore Oče naš na srpskom jeziku. Posle svete Liturgije, verni narod je upoznat sa istorijom i vrednostima manastira, među kojima se ističe prelepo izrezbareni drveni ikonostas u manastirskoj crkvi, koji je delo ruku čuvenih debarskih majstora. Bratstvo manastira je pokazalo veliku srdačnost primanjem hodočasnika u manastirsku gostoprimnicu i na trpezu ljubavi u manastirskoj trpezariji.

Nadahnuti lepotom Bigorskog manastira, hodočasnici su se uputili u ženski manastir Rajčica, posvećen svetom velikomučeniku Georgiju, gde su se poklonili moštima tog svetitelja, pošto se u manastiru čuva jedan deo njegovih moštiju. Hodočašće je nastavljeno odlaskom u manastir Kalište kod Struge, koji se jednim delom nalazi u steni, u kojoj su katakombe i pećine iz 14. veka. U njima su se podvizivali isihasti, najviše svetogorski monasi, koji su Ohrid, uz Svetu Goru, smatrali svojim drugim domom. Verni narod je u ovom manastiru obišao grobove igumanija Efrosinije i Irine, koje su rodom iz Srema, a koje su se odlučile za monaški život, ohristovljene misijom bogomoljačkog pokreta Vladike Nikolaja.

U popodnevnim satima hodočasnici su stigli u Ohrid. Smešteni u živopisnom delu grada uz samu obalu Ohridskog jezera, poklonici su mogli da se uvere u gostoljublje Ohriđana i lepotu grada Ohrida, koji ima bogatu i dugu istoriju.

U subotu, 27. maja, u ranim jutarnjim časovima, vernici su krenuli u obilazak najvećih svetinja u starom delu grada Ohrida, među kojima se svojom lepotom i mononumentalnošću izdvajaju crkve Bogorodice Perivlepte, Svete Sofije, Svetog Klimenta i Svetog Jovana Kanea. Istorija svedoči da je Ohrid u ranijem periodu imao 365 pravoslavnih crkava, o čemu svedoči i utisak kod hodočasnika da je svaki deo grada Ohrida parče neba na zemlji. Ljubav prema ohridskim svetinjama pokazali su i mnogobrojni srpski vladari i znameniti Srbi, među kojima je i Mihajlo Pupin, koji je darivao zvono za hram Bogorodice Perivlepte.    

U popodnevnim časovima hodočasnici su brodom krenuli ka manastiru Sveti Naum, pri čemu su tokom plovidbe mogli da saznaju mnoštvo podataka o jezeru i njegovom okruženju i vide prelep krajolik manastira uokviren Mokrom Planinom, Galičicom i Jablanicom. Manastir Sveti Naum se nalazi na najlepšem delu obale Ohridskog jezera, uz samo ušće Crnog Drima, koji duž svog toka ima 45 izvorišta. Na ovom rajskom mestu vernici su se dodatno ukrepili u veri, nadi i ljubavi uznoseći u manastiru molitve prepodobnom Naumu Ohridskom, jednom od petočislenika ohridskih, i svetom Vladici Nikolaju, koji je kao episkop ohridski ostavio neizbrisiv trag u dušama naroda koji živi u Ohridu, Bitolju i okolini i gde su nastala njegova najpoznatija štiva Ohridski prolog i  Molitve na jezeru.  

Tokom povratka za Ohrid, poklonici su imali priliku da čuju potresno svedočanstvo bivšeg štićenika „Zemlje živihˮ, koji je sa uspehom završio program, i ozaren ljubavlju i milošću Božjom koja ga je iščupala iz pakla u kome se našao, upisao Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu, sa željom da posluži Bogu i rodu i na taj način uzvrati ljubav koja mu je neizmerno pružena pod okriljem naše svete Crkve u Eparhiji bačkoj. Pričom o načinu života i rada u ovoj zajednici, spremnošću da odgovori na pitanja, ali najviše svojim primerom, on je na najbolji način sve prisutne upoznao sa programom terapijske zajednice „Zemlja živihˮ.

U nedelju, 28. maja, u ranim jutarnjim časovima, poklonici su krenuli put Bitolja, grada u kome je sveti Vladika Nikolaj osnovao sirotište za decu „Bogdajˮ, u mesto gde se kao nadležni arhijerej mnogo brinuo o Bogosloviji, u kojoj je jedno vreme profesor bio i sveti Jovan Šangajski.

Stigavši u Bitolj, sedište Prespansko-pelagonijske eparhije, verni narod je prisustvovao i pričestio se na svetoj Liturgiji u katedralnom hramu Svetog velikomučenika Dimitrija, koji po svojoj arhitekturi podseća na solunski hram Svetog Dimitrija. Uz hram dominira i velelepni zvonik koji je projektovao čuveni beogradski arhitekta Aleksandar Deroko, a osveštao ga je patrijarh Varnava Rosić. Prijatnu dobrodošlicu hodočasnicima je poželelo bratstvo hrama na čelu sa protom Kirom, nastojateljem hrama. Posle svete Liturgije, hodočasnicima je priređeno posluženje i upoznati su sa istorijatom hrama.

Hodočašće je nastavljeno obilaskom Srpskog vojničkog groblja u Bitolju, u kome se nalaze grobovi 1321 srpskog vojnika i oficira i kosturnica u kojoj su pohranjene kosti poginulih vojnika i oficira koji su svoje živote položili za veru i otadžbinu. Reč je o poginulima u borbama na Kajmakčalanu 1916. godine, ali i tokom Balkanskih ratova. Postoji spisak od 160 imena.

Posle poklonjenja srpskim vojnicima i oficirima na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju, verni narod je svoje hodočašće završio u Prilepu, gradu Kraljevića Marka, gde su se hodočasnici poklonili Blagoveštenskoj crkvi i crkvi Svetih Kirila i Metodija koja je sagrađena u spomen kralju Petru I Karađorđeviću, u kojoj se takođe nalazi spomen-kosturnica u kojoj su pohranjene kosti 1800 srpskih vojnika iz Prvog balkanskog rata i Prvog svetskog rata.

Praćeni toplom dobrodošlicom i bratskom ljubavlju, na koju su na svakom koraku nailazili u svim svetinjama prelepe Makedonije, hodočasnici su utvrđeni u veri, složni, sa mnogo ljubavi, bogati novim znanjima, prijateljstvima i iskustvom pošli put svojih domova.