Када банка продаје некретнину клијента која је под хипотеком
Продаја имовине клијената који су ставили хипотеку на неку некретнину, а не измирују уредно кредит је последња опција. Банкари кажу да се примењује баш само ако и када мора. Од тренутка када пошаљу прву опомену па до момента када се некретнина понуди на продају прође између два месеца и пола године.
Не продају се лако станови који због неплаћених рата кредита одлазе на добош.Како преноси РТС, мало је оних који такве некретнине хоће да купе, углавном јер, како кажу, не желе да зарађују на туђој муци. Са друге стране, и банке се на тај корак одлучују тек кад исцрпе све друге могућности.
„Банка није власник те некретнине, него она само има право да то наплати на име уговора који је потписала са дужником. Банка то гледа као последњу инстанцу у, да кажем, наплати својих потраживања зато што је то компликовано и правно и административно и имају и тај репутациони ризик који их мучи када дођу да узму ту некретнину, активирани су и извршитељи и то је оно што се банкама никад не мили да раде”, рекао је за РТС Душан Узелац, уредника сајта „Каматица”.
Када баш мора, поступак се покреће пред судом, дозвољава се извршење, уручују се решења и проценитељи утврђују тржишну вредност. Све некретнине оглашавају се на порталу Е-аукција.
„Поступак продаје јесте тај што се prеthodno утврди цена, почетна цена на првој јавној продаји јесте 70 одсто, утврђују се лицитациони кораци чија висина може да буде до 10 одсто од почетне цене и онда лица фактички прихватањем почетне цене и даље лицитационих корака дају своју понуду и на тај начин учествују у јавној продаји”, каже Филип Станковић из Коморе јавних извршитеља.
На порталу „Добошу”, где банке и лизинг куће највише оглашавају некретнине на којима су активирали хипотеку, рекли су за „Дневник” да се у последње време све више продајна цена приближава тржишној. У просеку, најдуже стоје оглашени индустријски објекти за специфичну намену.
- Продаје су на порталу оглашавале банке као повериоци због неплаћања рата кредита које су клијенти узимали за куповину станова, кућа и пословних објеката, али и покретних ствари, аутомобила, пољопривредних машина, па и намештаја, беле технике, видео и ТВ уређаја – појашњавају у „Добошу”.
Суд, како даље кажу, доноси закључак о продаји некретнине којим се одређују начин и услови продаје. Рочиште за продају некретнине одржава се у судској згради, ако суд не одреди другачије. Одређивање цене је у складу са примењивим законима Републике Србије.
Уколико се, каже, деси да преостане вишка средстава, јавни извршитељ има обавезу да та средства врати извршном дужнику.
Најчешће се добије између 60 и 80 одсто вредности, а некад може и тржишна уколико се некретнина налази на доброј локацији.
„Кад људи већ знају да га напуштају, односно да ће морати да напусте стан, не одржавају га баш најбоље. То знају често да буду неодржаване, неквалитетно одржаване, запуштене, оштећене некретнине...Често не можете да уђете у посед да видите, него купујете мачку у yaku. Јесте то повољно, јефтиније, али обично то што буде јефтино буде на крају најскупље”, каже Милић Ђоковић из „Кластер некретнина”.
Да би неко учествовао на јавном надметању није довољно само да буде регистрован на порталу, већ мора да уплати и јемство и то у износу од 15 одсто од тржишне вредности некретнине.