СМЕЋЕ ГДЕ МУ МЕСТО НИЈЕ: Због вишка енергије бацају лименке
Енергетска пића код нас су постала популарна почетком 21. века, када су ођедном почела да „дају крила” свима онима који су желели додатно да „напуне батерије”, нарочито студентима којима је често недостајало мотивације за учење, па су у том маниру почели с конзумацијом необичног газираног напитка, који није ни сок ни алкохол.
Неко с вишком енергије (можда није студент) одлучио је да ових дана одложи две лименке у Улици Ђорђа Марковића Кодера и направи ђубре у једном од најкраћих сокака у центру града.
Српски песник и преводилац Ђорђе Марковић Кодер рођен је у Сремској Митровици 1806. године. За живота, објавио је једино спев „Роморанка” (1862), док су му у рукопису остала још четири обимнија спева: „Сан Матере Србске”, „Девесиље”, „Митологије” и „Искони”.
Кодерови стихови до данас су остали недовољно разумљиви већини читалаца. Уосталом, и надимак којим се служио није довољно разјашњен, мада је највероватније настао од немачке речи „катер”, што значи мачка. Његове херметичне песме пуне су говора трава и цвећа, птица и вила, а наводе се и географска имена места у Срему, те је тако испеван посебан свет специфичним песничким језиком са много необичних речи, кованица и неразумљивих синтагми. Чак је чувени књижевник Вељко Петровић пребацивао песнику да је забраздио у чисту екстраваганцију и гротескност израза.
Његови савременици тврде да је говорио и писао мађарски, немачки, старогрчки, новогрчки, латински, француски, италијански, турски, арапски, персијски и јерменски. Његово је знање било заиста широко и разноврсно, а његово дело испуњено и филозофијом, и науком, и поезијом.
Ђорђе Марковић Кодер умро је 30. априла 1891. године у Новом Саду, граду у коме је провео велик део свог живота као већ давно заборављен песник у књижевним круговима. Тек у новије време биће више разумевања за необично Кодерово стваралаштво, те је песник вреднован као један од најзначајнијих представника српског романтизма.
Текст и фото: А. Чегар