SMEĆE GDE MU MESTO NIJE: Zbog viška energije bacaju limenke
Energetska pića kod nas su postala popularna početkom 21. veka, kada su ođednom počela da „daju krila” svima onima koji su želeli dodatno da „napune baterije”, naročito studentima kojima je često nedostajalo motivacije za učenje, pa su u tom maniru počeli s konzumacijom neobičnog gaziranog napitka, koji nije ni sok ni alkohol.
Neko s viškom energije (možda nije student) odlučio je da ovih dana odloži dve limenke u Ulici Đorđa Markovića Kodera i napravi đubre u jednom od najkraćih sokaka u centru grada.
Srpski pesnik i prevodilac Đorđe Marković Koder rođen je u Sremskoj Mitrovici 1806. godine. Za života, objavio je jedino spev „Romoranka” (1862), dok su mu u rukopisu ostala još četiri obimnija speva: „San Matere Srbske”, „Devesilje”, „Mitologije” i „Iskoni”.
Koderovi stihovi do danas su ostali nedovoljno razumljivi većini čitalaca. Uostalom, i nadimak kojim se služio nije dovoljno razjašnjen, mada je najverovatnije nastao od nemačke reči „kater”, što znači mačka. Njegove hermetične pesme pune su govora trava i cveća, ptica i vila, a navode se i geografska imena mesta u Sremu, te je tako ispevan poseban svet specifičnim pesničkim jezikom sa mnogo neobičnih reči, kovanica i nerazumljivih sintagmi. Čak je čuveni književnik Veljko Petrović prebacivao pesniku da je zabrazdio u čistu ekstravaganciju i grotesknost izraza.
Njegovi savremenici tvrde da je govorio i pisao mađarski, nemački, starogrčki, novogrčki, latinski, francuski, italijanski, turski, arapski, persijski i jermenski. Njegovo je znanje bilo zaista široko i raznovrsno, a njegovo delo ispunjeno i filozofijom, i naukom, i poezijom.
Đorđe Marković Koder umro je 30. aprila 1891. godine u Novom Sadu, gradu u kome je proveo velik deo svog života kao već davno zaboravljen pesnik u književnim krugovima. Tek u novije vreme biće više razumevanja za neobično Koderovo stvaralaštvo, te je pesnik vrednovan kao jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog romantizma.
Tekst i foto: A. Čegar