Благо оном ко о другом не мисли
Замислите: резервишете карту за брзи воз „Соко”, у недељу увече за понедељак у рану зору.
Размишљате ноћ пре како ћете, када се „укрцате” и заузмете своје седиште, мало одспавати на путу до Новог Сада. Можда сте кренули на посао, на факултет или неки састанак где треба на време и одморни да стигнете и значи вам сваки минут, али некада се све изјалови и преокрене, а ви баш никако нисте криви за то, бар не овај пут.
Видите групу од, по мојој слободној процени, тридесетак одраслих људи који се враћају са зимовања. Свака особа уноси по најмање две-три торбе огромних размера, скије и комплет опрему и тако се досете генијалног решења да све то поставе код улаза и између пролаза, да случајно остали путници не би могли проћи. Нерасположени, пре свега ненаспавани људи псују и нервирају се због целе заврзламе и пометње која је настала, док са друге стране весела група љубитеља снежних активности не размишља о нумерисаним местима, него седа где жели и наставља журку од синоћ.
Вожња возом није била угодна, али овог пута не због „покрадених делова пруге”, већ због измештања и смештања, те сам на факултет дошла нерасположена, а моји сапутници су изашли весели и наставили дружење.
Наташа Станојчић