Blago onom ko o drugom ne misli
Zamislite: rezervišete kartu za brzi voz „Soko”, u nedelju uveče za ponedeljak u ranu zoru.
Razmišljate noć pre kako ćete, kada se „ukrcate” i zauzmete svoje sedište, malo odspavati na putu do Novog Sada. Možda ste krenuli na posao, na fakultet ili neki sastanak gde treba na vreme i odmorni da stignete i znači vam svaki minut, ali nekada se sve izjalovi i preokrene, a vi baš nikako niste krivi za to, bar ne ovaj put.
Vidite grupu od, po mojoj slobodnoj proceni, tridesetak odraslih ljudi koji se vraćaju sa zimovanja. Svaka osoba unosi po najmanje dve-tri torbe ogromnih razmera, skije i komplet opremu i tako se dosete genijalnog rešenja da sve to postave kod ulaza i između prolaza, da slučajno ostali putnici ne bi mogli proći. Neraspoloženi, pre svega nenaspavani ljudi psuju i nerviraju se zbog cele zavrzlame i pometnje koja je nastala, dok sa druge strane vesela grupa ljubitelja snežnih aktivnosti ne razmišlja o numerisanim mestima, nego seda gde želi i nastavlja žurku od sinoć.
Vožnja vozom nije bila ugodna, ali ovog puta ne zbog „pokradenih delova pruge”, već zbog izmeštanja i smeštanja, te sam na fakultet došla neraspoložena, a moji saputnici su izašli veseli i nastavili druženje.
Nataša Stanojčić