РЕЗОН Спиновања о узурпираној слободи

Пише: Милорад Бојовић

Личне импресије о себи не представљају политички нити демократски потенцијал. Самољубље, увек и несумњиво, лако доводи до погрешних закључака. Зашто? Одговор је једноставан - јер је необјективно. Сваки нарцизам, нарочито неоправдани, представља пут у погрешност. Нарочито ако иза нарциса не стоје никакви резултати. А иза Демократске странке и свих њених деривата, стоје само резултати назадовања и пропадања. У свим областима. И сваки пут кад демократе кажу да би победили кад би избори били поштени по њиховим мерилима, грађани се питају зар је могуће да за 10 година нису успели да смисле ништа ново осим тврдњи да су сви избори кад они нису били на власти били непоштени. И да су они увек, кад су избори били поштени, а то је било само онда док су били власт, освајали највише гласова. И да у друштву влада страх, увек осим кад они, уз помоћ страних амбасадора, и непринципијелних коалиција дођу на влат. Истина је сасвим другачија.

Управо је Демократска странка владала уз помоћ страха. Сећам се да су 2009. године, тек што сам постао главни уредник Грађанског листа, сва предузећа, организације и установе у Новом Саду и Војводини добила налог да откажу претплату. А чланству је наређено да престане да га купује на киосцима. Такође, и колпортери су живели у страху. Они су по налогу ДС-а, више од половине тиража држали испод тезге, како би се створио лажни привид велике реминтенде. Не знајући за превару, власници медија и уредници су смањивали тираже, и сами себи уништавали финансијску самосталност и утицај на јавно мњење. Сећам се и да је мени и власницима Грађанског листа, покојни шеф кабинета Бориса Тадића на једној медијској забави упутио претњу преко себи блиског уредника „да се смиримо, да нас не би посетиле све врсте инспекција„.

Страх и уцене били су њихов статут и њихов програм. Нек иступе бивши руководиоци Демократске странке и нека кажу јесу ли остали дужни Грађанском листу и Дневнику више од 200.000 евра из кампање 2012. године? Нека јавно кажу јесу ли преко тог огромног дуга покушавали да уцењују редакцију Грађанског листа? Нека кажу, јесу ли звали мултинационалне компаније да нам отказују огласе, кад објавимо текстове који им нису били по вољи! Заборављена је и чињеница да је ДС увек имала лошији резултат од Вучића и да је увек до власти долазила кроз најшире, и најнепринципијелније могуће коалиције. Као што је то последњих 11 година СНС, и Српска радикална станка је и 2004. и 2007. и 2008. године била убедљиво снажнија од ДС-а. Да нису страни амбасадори завртали руке СПС-у и ДШ-у, питање је да ли би 2004, 2007. и 2008. године владу формирао ДС, или радикали. И да ли би Тадић 2004. и 2008. постао председник Србије да ДШ по налогу странаца није приморавао своје чланство да у другом кругу гласа за њега. И да то сакрију непрестано понављају спин да грађани за СНС гласају од страха од губитка посла.

Истина је нешто сасвим друго. У време владавине СНС-а грађани нису остајали без посла, као у време ДС-а, када су за само четири године од 2008. до 2012. отпустили 450.000 људи. Нису затваране фабрике. Уместо тога, од 2012. године је отворено 400.000 нових радних места. И у Новом Саду су у њихово време, до 2012. године угашене све фабрике. Хинс, Југодент, Југоалат, Победа, Новитет, Нива...  А онда је после доласка СНС-а на власт, у време десетогодишњег градоначелничког мандата Милоша Вучевића, садашњег потпреседника Владе, отворено девет нових фабрика, и запослено 36.000 Новосађана. Од кад је дошао на власт СНС није отпустио ниједног члана Демократске странке. Знам институције у којима су шефови кабинета из времена Демократске странке и данас шефови кабинета, напредњачким функционерима.

О понашању власти сведочим 22 године, као новинар и уредник и кад спроведем упоредну анализу долазим до закључка да СНС не влада на начин како је то рађено пре њих. Не постављају челни људи СНС-а своје жене да буду председници програмских савета јавних сервиса. Памтим да је у време кад је Пајтић био председник Покрајинске владе, жена његовог пријатеља, који је био покрајински секретар за информисање, дуги низ година обављала функцију председнице Програмског савета Радио-телевизије Војводине. И, гле чуда, РТВ је у то време био објективан. Непристрасан. Није фаворизовао никод другог. Увек је извештавао само о Пајтићу.

Просечно обавештен честит човек свакодневно се пита је ли могуће да нису свесни разорних учинака својих деловања? Је ли могуће да не знају да су 2001. и 2003. преварили грађане за Солун и Бодрум? Како је могуће да се 22 године држе истих лажи? Како је могуће да човек који је својом потписом омогућио нестанак 4,5 милиона евра на градњи Булевара Европе, увери себе да је невин? Како је могуће да увери себе да представља еталон етике? С друге стране, Цицерон у Филозофским списима објашњава и да је Гај Јулије Брут писао филозофска дела о врлини.

Комуниколошка анализа по Лазарсфелдовом моделу упућује на закључак да је целокупна политика ДС-а и целокупне опозиције фокусирана на застрашивање грађана који мисле другачије. Пласирањем и понављањем увек истих неистина они настоје да пољуљају поверење грађана у сопствени разум. Да у њима пробуде сумњу у исправност личних закључака и деловања. И зато њихова спиновања о узурпираној слободи представљају свесну намеру да се узурпира слобода грађана који мисле другачије. Да се свако ко мисли супротно њима уплаши и постиди. Да престане да говори похвално о политици СНС-а и резултатима њихове власти. А кад се утиша, кад остане сам са собом, лакше ће моћи да га уцене да гласа за њих - по принципу, ако ниси с нама, против нас си, а то значи да си против слободе и демократије.

То нема никакве везе с демократијом. Такве идеје се не могу наћи ни код једног либералног политичког мислиоца. Али, могуће их је наћи у комунистичкој и анархистичкој пропаганди. У приручнику за ненасилну револуцију, на којима је заснована њихова политичка активност, пише да је човека лакше застрашити кад остане сам са собом. Кад почне да сумња у себе. Кад почне да сматра да ће бити изопштен. Да ће бити препознат као особа која не разуме узвишене политичке идеје које дефинишу појединци и партије, који себе сматрају елитом.

Политика опозиције почива на идеологији бламирања неистомишљеника. На креирању идеологије понижавања припадника странке на власти и свих који их подржавају. На изругивању њиховом изгледу, интересовањима, схватањима, одлукама. Они настоје да у њима активирају комплекс ниже вредности. Да грађани посумњају. Да се уплаше. Да помисле да резонују погрешно. Да својом приврженошћу, или наклоношћу за политику власти доприносе нечему ружном. Нечему лошем. Да због њихове наклоности, или одушевљења многи људи живе лоше. То је суштина опозицине пропаганде. То је покушај да се пречицом дође до жељеног циља. Да се без мукотрпног рада домогну власти, кроз ширење лажне слаткоречиве слике о сопственој изузетности и изврсности. На крају се та изврсност свела на „заваљивање шамарчина„, на изјаве „ја вас презирем„, на речник улице и навијачких трибина.

Диверзија не мора да има своје физичко оваплоћење. Диверзија није партизански филм. Не морају да се секу телефонске жице или минирају мостови. Није ни анархистички спектакл. Не мора да се упада с моторним тестерама у зграду јавног сервиса. У ери комункација диверзија је језичка подвала. Она је заснована на неистинитом изокретању перспективе, које конзументу масовних медија може изгледати вероватно и логично. Она је реторичко и пропагандно лукавство којим се манипулише претпостављеним страховима, предрасудама или жељама грађана.

Диверзија је када тврде да је протест десничара са снајпером одржан у режији власти. Диверзија је и када непрестано тврде да ће Вучић признати Косово. Диверзија је и када тврде да ће Вучић пустити Косово да уђе у УН. Диверзија је и када тврде да ће Вучић увести санкције Русији.

Хајне је упозоравао Французе да не потцењују моћ идеја. Опозиција пада на испиту политичке зрелости због непрестаног потцењивања интелектуалне снаге и капацитета СНС-а и грађана Србије. Кад се све сумира, очигледно је да нема идеолошких нити програмских разлика међу опозицијом. Договор Ћуте и Заветника, постигнут недавно на Новој С, доказује да је истина да њихов једини програм јесте рушење Вучића, да би сви заједно могли да се домогну власти.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу и посланик у Скупштини Србије