Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Новосађанин Здравко Перић: Ако довољно желиш - у Кини је све могуће

12.02.2023. 22:35 22:37
Пише:
Фото: Privatna arhiva

НОВИ САД: Здравко Перић одрастао је у новосадском насељу Сателит, рано је заволео фудбал и играо у многим нижеразредним клубовима са територије Српске Атине, а бавио се и малим фудбалом.

Завршио је вишу тренерску школу, а онда и Факултет спорта и физичког васпитања у Новом Саду, а онда је у омладинској школи РФК Нови Сад почео да ради са децом. Тада је у клубу први тренер био Петар Курћубић, а тренери су били и Милан Раставац, Драган Ивановић, Милан Косановић, Васа Орловић. Здравко Перић је убрзо почео више да се занима за физичку припрему, прелази у Ајакс, па у ЧСК где се усмерава на кондициони рад. Када Драган Ивановић преузима Напредак прелази са њим у Крушевац, где ради наредне четири године као кондициони тренер. Пола године је провео са Драганом Ивановићем и у Војводини.

- Опробао сам се и у фитнесу, имао сам три теретане, једну у Новом Саду и две у Крушевцу. Једно време сам радио и у тенису, као кондицуони тренер у ТК "Милан Чонкић". Четири године сам радио са Петром Чонкићем, који је био 30. јуниор света. И поред великог искуства и у фудбалу и у тенису спознао сам да колико год се трудио на овим просторима не могу да дођем до жељеног нивоа - започео је своју причу за наш лист Здравко Перић.

А онда се као у неком филму десио обрт. По одласку из Напретка Здравко се вратио у Нови Сад и сплетом околности сестра је на интернету пронашла оглас да се у Bеjdžingguan академији за децу у Пекингу тражи кондициони фитнес тренер.

- У Кини је веома важна диплома факултета, поготово државног и врата су ти отворена да тражиш свој пут. Пошто сам у Кину отишао пре годину и по све је било тешко, јер је владала корона. Шест месеци ми је требало да завршим папирологију и да стигнем у Пекинг. Много ми је помогао наш преводилац који ради у тој академији. Контрола у Кини је била ригорозна што се тиче короне, врло стресан период, али отишао сам с намером да морам да успем. У Пекингу сам остао три месеца, а онда су ми се отворила друга врата. Наиме, фудбалски клуб Мејџо Хака, чији је тренер Милан Ристић, бивши шеф струке Земуна и Телеоптика, одводи клуб из Друге у Суперлигу Кине. Газда клуба инсистира да за наредну сезону Ристић доведе кондиционог тренера из Европе, по могућству из Србије. Пошто је време короне и готово је немогуће да се кондициони тренер доведе тако брзо, клуб покушава да одговарајућег кондиционог тренера пронађе у Кини. У том тренутку сам био једини кондициони тренер са суперлигашким искуством у Кини, клуб ме је контактирао и договорили смо се на обострано задовољство.

Клуб Мејџо Хака је у малом месту Вухуа на југу Кине и има око милион и по становника и налази се покрај мало већег места Мејџоа са око три и по милиона становника. Занимљиво је да клуб има стадионе у оба места.

- Дошао сам у град на југу Кине, где је током целе године лепо време, за разлику од Пекинга, где је клима слична као у Србији. Морао сам да се адаптирам, ситуација што се тиче короне је била лоша и даље су владале ригорозне мере. Нисмо знали како ће Лига да функционише, ни колико ће да траје припремни период. Почели смо припреме око 10. фебруара 2022, а и да лобирамо за долазак Небојше Косовића и Радета Дугалића, који су тада играли у казахстанском Каирату. Ја сам инсистирао да доведемо и Алексу Вукановића, бившег фудбалера Црвене звезде, са којим сам доста радио и у Напретку и у Челареву и Ристић се сложио. То се касније исплатило, Вукановић је дао девет голова, а штопер Дугалић је био изабран у идеалну поставу кинеске лиге.

Иначе, ову српску колонију у Мејџо Хаки чини и аналитичар Лука Милићевић. Разлике између клубова у Суперлиги Кине, како каже Здравко Перић, су велике. Шест, седам клубова имају странце, који доносе велику превагу.

- Кинески фудбал је слабији од нашег, превагу доносе странци, а буџет за странце је око два, два и по милиона евра. Дозвољено је да клуб има пет странаца, а може да игра четири. Код нас су стандардно играли Косовић, Дугалић, Вукановић и Бразилац Родриго. Првенство је стално одлагано, да би коначно Влада Кине донела одлуку да почне 3. јуна и због короне су спојене летња и зимска сезона, тако да смо завршили 31. децембра.

Прво је одлучено да се игра у "балонима" у три града двокружно по шест екипа, пошто Суперлига има 18 клубова.

- Ми смо бли домаћини једне групе, јер имамо одличне услове, око 25 терена, базен, два хотела и два стадиона. Све је као у најјачим лигама света. Нама је циљ био да опстанемо у Лиги. Одиграли смо добро тих првих десет утакмица на турниру где смо били домаћини. Тада смо били трећи или четврти на табели. Али, фудбалски савез Кине је тада одлучио да ће се играти по класичном систему са путовањима и тада је кренула "журка". Утакмице смо играли на три до пет дана, путовања су била дуга и тешка, температурна разлика је велика, тако да су све то велики стресови, још уз свакодневна тестирања. Градови су прелепи, велики, са озбиљном организацијом у сваком смислу. Иначе, у Кини се јако води рачуна о медијима, статистици, логистици, а и све остало је на јако високом нивоу. Рад у Кини ми је помогао да подигнем ниво знања и свести о фудбалу на много виши ново. Такође, однос према Србима је веома пријатељски, сви знају где је наша земља, познају и цене наше тренере, Милорада Косановића, Тумбаковића, Сантрача. Кинези веома воле фудбал, па је зато штета што на стадионима није могла да присуствује публика. Тек пред крај су пустили ограничен број гледалаца.

Пред крај новембра до краја је остало девет кола и свима је већ било доста, јер се играло и током Светског првенства у Катару, а онда су Кинези све отворили.

- Последња два, три кола од 20 играча 16 је имало корону, као и ја. Успели смо то некао да прегурамо. Завршили смо на деветом месту, што је добар резултат за наше мало село. Газда клуба је одлучио да продужи уговоре са нама, осим са Вукановићем, који се није договорио. Тако су, осим мене, остали и тренер Ристић, те Дугалић и Косовић.

А амбиције у предстојећем првенству, како Перић каже, биће познате у перспективи. Припреме су почеле 6. фебруара, а планирано је да првенство стартује 6. или 12. априла.

- Кина је моја друга домовина, омогућила ми је да напредујем у сваком погледу, а дала ми је и материјалну сатисфакцију, како бих могао да имам стабилан живот. Надам се да ћу напредовати још више. Сан ми је да уђем у кинскеку фудбалску репрезентацију, бар на једну сезону. У Кини је све могуће само је потребно да то довољно желиш - закључио је Перић.

Гордана Маленовић

 

Пише:
Пошаљите коментар