Novosađanin Zdravko Perić: Ako dovoljno želiš - u Kini je sve moguće

Završio je višu trenersku školu, a onda i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, a onda je u omladinskoj školi RFK Novi Sad počeo da radi sa decom. Tada je u klubu prvi trener bio Petar Kurćubić, a treneri su bili i Milan Rastavac, Dragan Ivanović, Milan Kosanović, Vasa Orlović. Zdravko Perić je ubrzo počeo više da se zanima za fizičku pripremu, prelazi u Ajaks, pa u ČSK gde se usmerava na kondicioni rad. Kada Dragan Ivanović preuzima Napredak prelazi sa njim u Kruševac, gde radi naredne četiri godine kao kondicioni trener. Pola godine je proveo sa Draganom Ivanovićem i u Vojvodini.

- Oprobao sam se i u fitnesu, imao sam tri teretane, jednu u Novom Sadu i dve u Kruševcu. Jedno vreme sam radio i u tenisu, kao kondicuoni trener u TK "Milan Čonkić". Četiri godine sam radio sa Petrom Čonkićem, koji je bio 30. junior sveta. I pored velikog iskustva i u fudbalu i u tenisu spoznao sam da koliko god se trudio na ovim prostorima ne mogu da dođem do željenog nivoa - započeo je svoju priču za naš list Zdravko Perić.

A onda se kao u nekom filmu desio obrt. Po odlasku iz Napretka Zdravko se vratio u Novi Sad i spletom okolnosti sestra je na internetu pronašla oglas da se u Bejdžingguan akademiji za decu u Pekingu traži kondicioni fitnes trener.

- U Kini je veoma važna diploma fakulteta, pogotovo državnog i vrata su ti otvorena da tražiš svoj put. Pošto sam u Kinu otišao pre godinu i po sve je bilo teško, jer je vladala korona. Šest meseci mi je trebalo da završim papirologiju i da stignem u Peking. Mnogo mi je pomogao naš prevodilac koji radi u toj akademiji. Kontrola u Kini je bila rigorozna što se tiče korone, vrlo stresan period, ali otišao sam s namerom da moram da uspem. U Pekingu sam ostao tri meseca, a onda su mi se otvorila druga vrata. Naime, fudbalski klub Mejdžo Haka, čiji je trener Milan Ristić, bivši šef struke Zemuna i Teleoptika, odvodi klub iz Druge u Superligu Kine. Gazda kluba insistira da za narednu sezonu Ristić dovede kondicionog trenera iz Evrope, po mogućstvu iz Srbije. Pošto je vreme korone i gotovo je nemoguće da se kondicioni trener dovede tako brzo, klub pokušava da odgovarajućeg kondicionog trenera pronađe u Kini. U tom trenutku sam bio jedini kondicioni trener sa superligaškim iskustvom u Kini, klub me je kontaktirao i dogovorili smo se na obostrano zadovoljstvo.

Klub Mejdžo Haka je u malom mestu Vuhua na jugu Kine i ima oko milion i po stanovnika i nalazi se pokraj malo većeg mesta Mejdžoa sa oko tri i po miliona stanovnika. Zanimljivo je da klub ima stadione u oba mesta.

- Došao sam u grad na jugu Kine, gde je tokom cele godine lepo vreme, za razliku od Pekinga, gde je klima slična kao u Srbiji. Morao sam da se adaptiram, situacija što se tiče korone je bila loša i dalje su vladale rigorozne mere. Nismo znali kako će Liga da funkcioniše, ni koliko će da traje pripremni period. Počeli smo pripreme oko 10. februara 2022, a i da lobiramo za dolazak Nebojše Kosovića i Radeta Dugalića, koji su tada igrali u kazahstanskom Kairatu. Ja sam insistirao da dovedemo i Aleksu Vukanovića, bivšeg fudbalera Crvene zvezde, sa kojim sam dosta radio i u Napretku i u Čelarevu i Ristić se složio. To se kasnije isplatilo, Vukanović je dao devet golova, a štoper Dugalić je bio izabran u idealnu postavu kineske lige.

Inače, ovu srpsku koloniju u Mejdžo Haki čini i analitičar Luka Milićević. Razlike između klubova u Superligi Kine, kako kaže Zdravko Perić, su velike. Šest, sedam klubova imaju strance, koji donose veliku prevagu.

- Kineski fudbal je slabiji od našeg, prevagu donose stranci, a budžet za strance je oko dva, dva i po miliona evra. Dozvoljeno je da klub ima pet stranaca, a može da igra četiri. Kod nas su standardno igrali Kosović, Dugalić, Vukanović i Brazilac Rodrigo. Prvenstvo je stalno odlagano, da bi konačno Vlada Kine donela odluku da počne 3. juna i zbog korone su spojene letnja i zimska sezona, tako da smo završili 31. decembra.

Prvo je odlučeno da se igra u "balonima" u tri grada dvokružno po šest ekipa, pošto Superliga ima 18 klubova.

- Mi smo bli domaćini jedne grupe, jer imamo odlične uslove, oko 25 terena, bazen, dva hotela i dva stadiona. Sve je kao u najjačim ligama sveta. Nama je cilj bio da opstanemo u Ligi. Odigrali smo dobro tih prvih deset utakmica na turniru gde smo bili domaćini. Tada smo bili treći ili četvrti na tabeli. Ali, fudbalski savez Kine je tada odlučio da će se igrati po klasičnom sistemu sa putovanjima i tada je krenula "žurka". Utakmice smo igrali na tri do pet dana, putovanja su bila duga i teška, temperaturna razlika je velika, tako da su sve to veliki stresovi, još uz svakodnevna testiranja. Gradovi su prelepi, veliki, sa ozbiljnom organizacijom u svakom smislu. Inače, u Kini se jako vodi računa o medijima, statistici, logistici, a i sve ostalo je na jako visokom nivou. Rad u Kini mi je pomogao da podignem nivo znanja i svesti o fudbalu na mnogo viši novo. Takođe, odnos prema Srbima je veoma prijateljski, svi znaju gde je naša zemlja, poznaju i cene naše trenere, Milorada Kosanovića, Tumbakovića, Santrača. Kinezi veoma vole fudbal, pa je zato šteta što na stadionima nije mogla da prisustvuje publika. Tek pred kraj su pustili ograničen broj gledalaca.

Pred kraj novembra do kraja je ostalo devet kola i svima je već bilo dosta, jer se igralo i tokom Svetskog prvenstva u Kataru, a onda su Kinezi sve otvorili.

- Poslednja dva, tri kola od 20 igrača 16 je imalo koronu, kao i ja. Uspeli smo to nekao da preguramo. Završili smo na devetom mestu, što je dobar rezultat za naše malo selo. Gazda kluba je odlučio da produži ugovore sa nama, osim sa Vukanovićem, koji se nije dogovorio. Tako su, osim mene, ostali i trener Ristić, te Dugalić i Kosović.

A ambicije u predstojećem prvenstvu, kako Perić kaže, biće poznate u perspektivi. Pripreme su počele 6. februara, a planirano je da prvenstvo startuje 6. ili 12. aprila.

- Kina je moja druga domovina, omogućila mi je da napredujem u svakom pogledu, a dala mi je i materijalnu satisfakciju, kako bih mogao da imam stabilan život. Nadam se da ću napredovati još više. San mi je da uđem u kinskeku fudbalsku reprezentaciju, bar na jednu sezonu. U Kini je sve moguće samo je potrebno da to dovoljno želiš - zaključio je Perić.

Gordana Malenović