Нинине мустре: Невреме

А пошто нисам путовала онолико често колико бих волела, то је раније умело да буде изузетно непријатно искуство. Наравно да желим да што боље искористим време и да максимално уживам у свакој секунди, али живот често понуди мало другачије опције.

Одлазак на скијање је једно од оних путовања које највише волим. Али време на планини може да буде променљиво и да поквари све планове. Ако је мећава прејака, систем жичара не може да ради, јер је опасност од снажних удара ветра превелика по безбедност скијаша и тада нема скијања. Тада настају велике нервозе међу нама скијашима. У тој ситуацији може да се види ко је колико успео да овлада сопственим умом и ко је колико научио да свака ситуација нуди изазов који помаже да учимо и да напредујемо. Догодило ми се управо то ових дана.

Таман сам завршила мукотрпно изнајмљивање опреме које подразумева испробавање ски ципела и подешавање са везовима скија, кад улази човек који саопштава да жичаре не могу да раде због снажне мећаве, мора да се сачека неколико сати па ћемо можда успети да се возимо. Десило ми се то више пута у животу, и пошто знам да не могу да утичем на околности, одлучила сам да ипак изађем на стазу која је била одмах поред смештаја и мало испробам опрему и осетим снег под ногама. Тих свега педесетак метара спуштања ми је одмах поправило расположење. Спустила сам се и са великим задовољством закључила да су скије довољно оштре, да су ми ципеле баш потаман и да опрема потпуно задовољава моје потребе. А онда је на ред дошло пењање.

Сетила сам се да првих неколико година одлазака на скијање нисам ни знала шта је жичара, јер смо сами скијама „штампали“ своју стазу којом ћемо се спуштати. А тата који је био инструктор брату и мени, касније је увек говорио: „Какво вам је то скијање када се само спуштате, а горе се возате?“ Зато сам искористила заветрину хотела и неколико пута се попела и спустила. И док је већина гостију нервозно вртела садржаје друштвених мрежа на својим телефонима, било је оних који су то време искористили да играју билијар, или да пливају у базену, а била је једна скијашица почетница, млада жена, која је узела дечијег „клиска“ и придружила ми се. Одлично смо се забавиле спуштајући се, пењући се и удишући предиван, свеж и чист планински ваздух .

То је за мене била још једна важна лекција. На крају, када смо се уморне и веселе вратиле унутра, нисмо имале осећај да је то неискоришћен дан, а прилике које ионако нисмо могле да променимо, искористиле смо максимално и извукле из њих највише што смо могле. Увек можемо много, и никада не знамо зашто је баш тако морало све да се одигра, али ако оно што не можемо да променимо прихватимо, имамо много више шанси да у било каквим околностима нешто научимо, а понекад чак и ненадано уживамо.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com