Селаковић: Заборав и ћутање никада неће бити наше опредељење

Селаковић је предводио церемонију код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту, уз присуство министра спољних послова Ивице Дачића, председника Народне скупштине Србије Владимира Орлића, представника дипломатског кора међу којима амбасадора Русије Александра Боцан Харченка и амбасадора САД Кристофера Хила, представника удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, потомака жртава...

"Данас се сећамо и главе спуштамо у почаст свим жртвама Другог светског рата - Јеврејима, Ромима, Србима и свима онима које је нацистичка рука повела путевима насиља, ужаса и страдања само зато што припадали другој нацији, вери, имали другачију боју коже, певали или играли другачије од својих џелата, говорили другачијим језиком", рекао је Селаковић који је и изасланик председника Републике Србије Александра Вучића.

Навео је да брутални злочин над Јеврејима представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји, те да је тешко схватити да је више од шест милиона недужних људи изгубило животе само зато што су припадали другом народу.

"Непојмљиви злочини које је нацистички режим извршио над Јеврејима у логорима смрти Трећег рајха нису били усамљени. Данас гласно говоримо и о злочинима које је починио и усташки режим, о више од 700.000 жртава српске, али и јеврејске националности. Јасеновац стоји раме уз раме са Аушвицом, Јадовно са Треблинком, Градишка са Дахауом...", рекао је Селаковић.

Подсетио је да су наша држава и народ поднели велику жртву током Другог светског рата јер су били на страни слободе и правде и супротстављали се сваком облику фашизма и анитсемитизма.

"Зато са овог, страдалног места, поручујемо да заборав и ћутање никада неће бити наше опредељење", нагласио је Селаковић.

Он је рекао да је после скоро 80 година и даље у појединим државама присутно прекрајање историје, скривање сопствених злочина и исмевање жртава. Навео је да су Србија и српски народ кроз тешка времена која су пребродили научили да мир и слобода немају цену и истакао да је данас наша држава, предвођена председником Вучићем, земља која иде напред и води мудру и државотворну политику, разговара са свима, али поносно чува сопствену традицију и идентитет, земља која се бори, залаже и живи за мир и стабилност, поштује туђе и брани своје.

"Иако су Срби много пута кроз историју плаћали високу цену бранећи своју земљу и огњишта, нажалост и данас смо сведоци томе да се Срби на КиМ суочавају са најгорим терором само зато што желе да остану у својој држави у којој су и њихови преци живели вековима уназад", рекао је Селаковић.

Додао је да се Србија за своју слободу пре више векова и деценија борила топовима и пушкама, а да се данас бори дијалогом мудро промишљајући за столом, трагајући за компромисом, пружајући свакоме руку помирења, али не одступајући од онога што је њено и у интересу њеног народа.

Како је рекао, иако су о холокаусту и свим ужасима нацистичког режима исписане на стотине хиљада страница, морамо да наставимо да о томе говоримо и подижемо споменике који ће подсећати на највећи погром који је задесио људску врсту.

"На инцијативу председника Вучића и председника Републике Српске у Доњој Градини заједно ћемо са Републиком Српском градити Меморијални комплекс посвећен жртвама Јасеновца, пођеднако и Србима и Јеврејима и Ромима, али ћемо то исто урадити и овде у Београду", рекао је Селаковић.

Поручио је да успомена на невине жртве Холокауста, заштита места страдања и темељно истраживање тог "стравичног посрнућа људске расе" није само наша обавеза према свакој жртви већ један од основних предуслова стварања друштва заснованог на поштовању појединца, његових права, слобода и различитости.

Церемонији је присуствовала и Естер Алвахали Бајер, рођена у логору на Старом сајмишту, која је рекла да је њена животна прича тешка. Навела је да је цела њена породица пребегла из Сарајева у Београд, надајући се да ће ту имати бољи живот.

"Сви су отерани овде на Сајмиште. Моја мајка није морала да дође, али није могла да остави своје родитеље и осталу фамилију која је пребегла...дошла је овде, ту се много мучила и патила, био је то тежак живот ", рекла је Бајер.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је првог новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а у знак сећања на дан када су војници совјетске Црвене армије ослободили Аушвиц.

Опредељујући се за дан ослобођења Аушвица, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама. Други светски рат однео је више од шест милиона недужних жртава - припадника јеврејског народа, а Аушвиц, Треблинка, Mauthauzеn, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени Крст” у Нишу, нека су од масовних стратишта невиних жртава.