Selaković: Zaborav i ćutanje nikada neće biti naše opredeljenje

Selaković je predvodio ceremoniju kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu, uz prisustvo ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, predsednika Narodne skupštine Srbije Vladimira Orlića, predstavnika diplomatskog kora među kojima ambasadora Rusije Aleksandra Bocan Harčenka i ambasadora SAD Kristofera Hila, predstavnika udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, potomaka žrtava...

"Danas se sećamo i glave spuštamo u počast svim žrtvama Drugog svetskog rata - Jevrejima, Romima, Srbima i svima onima koje je nacistička ruka povela putevima nasilja, užasa i stradanja samo zato što pripadali drugoj naciji, veri, imali drugačiju boju kože, pevali ili igrali drugačije od svojih dželata, govorili drugačijim jezikom", rekao je Selaković koji je i izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Naveo je da brutalni zločin nad Jevrejima predstavlja najveći poraz čovečanstva u čitavoj njegovoj istoriji, te da je teško shvatiti da je više od šest miliona nedužnih ljudi izgubilo živote samo zato što su pripadali drugom narodu.

"Nepojmljivi zločini koje je nacistički režim izvršio nad Jevrejima u logorima smrti Trećeg rajha nisu bili usamljeni. Danas glasno govorimo i o zločinima koje je počinio i ustaški režim, o više od 700.000 žrtava srpske, ali i jevrejske nacionalnosti. Jasenovac stoji rame uz rame sa Aušvicom, Jadovno sa Treblinkom, Gradiška sa Dahauom...", rekao je Selaković.

Podsetio je da su naša država i narod podneli veliku žrtvu tokom Drugog svetskog rata jer su bili na strani slobode i pravde i suprotstavljali se svakom obliku fašizma i anitsemitizma.

"Zato sa ovog, stradalnog mesta, poručujemo da zaborav i ćutanje nikada neće biti naše opredeljenje", naglasio je Selaković.

On je rekao da je posle skoro 80 godina i dalje u pojedinim državama prisutno prekrajanje istorije, skrivanje sopstvenih zločina i ismevanje žrtava. Naveo je da su Srbija i srpski narod kroz teška vremena koja su prebrodili naučili da mir i sloboda nemaju cenu i istakao da je danas naša država, predvođena predsednikom Vučićem, zemlja koja ide napred i vodi mudru i državotvornu politiku, razgovara sa svima, ali ponosno čuva sopstvenu tradiciju i identitet, zemlja koja se bori, zalaže i živi za mir i stabilnost, poštuje tuđe i brani svoje.

"Iako su Srbi mnogo puta kroz istoriju plaćali visoku cenu braneći svoju zemlju i ognjišta, nažalost i danas smo svedoci tome da se Srbi na KiM suočavaju sa najgorim terorom samo zato što žele da ostanu u svojoj državi u kojoj su i njihovi preci živeli vekovima unazad", rekao je Selaković.

Dodao je da se Srbija za svoju slobodu pre više vekova i decenija borila topovima i puškama, a da se danas bori dijalogom mudro promišljajući za stolom, tragajući za kompromisom, pružajući svakome ruku pomirenja, ali ne odstupajući od onoga što je njeno i u interesu njenog naroda.

Kako je rekao, iako su o holokaustu i svim užasima nacističkog režima ispisane na stotine hiljada stranica, moramo da nastavimo da o tome govorimo i podižemo spomenike koji će podsećati na najveći pogrom koji je zadesio ljudsku vrstu.

"Na incijativu predsednika Vučića i predsednika Republike Srpske u Donjoj Gradini zajedno ćemo sa Republikom Srpskom graditi Memorijalni kompleks posvećen žrtvama Jasenovca, pođednako i Srbima i Jevrejima i Romima, ali ćemo to isto uraditi i ovde u Beogradu", rekao je Selaković.

Poručio je da uspomena na nevine žrtve Holokausta, zaštita mesta stradanja i temeljno istraživanje tog "stravičnog posrnuća ljudske rase" nije samo naša obaveza prema svakoj žrtvi već jedan od osnovnih preduslova stvaranja društva zasnovanog na poštovanju pojedinca, njegovih prava, sloboda i različitosti.

Ceremoniji je prisustvovala i Ester Alvahali Bajer, rođena u logoru na Starom sajmištu, koja je rekla da je njena životna priča teška. Navela je da je cela njena porodica prebegla iz Sarajeva u Beograd, nadajući se da će tu imati bolji život.

"Svi su oterani ovde na Sajmište. Moja majka nije morala da dođe, ali nije mogla da ostavi svoje roditelje i ostalu familiju koja je prebegla...došla je ovde, tu se mnogo mučila i patila, bio je to težak život ", rekla je Bajer.

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je prvog novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a u znak sećanja na dan kada su vojnici sovjetske Crvene armije oslobodili Aušvic.

Opredeljujući se za dan oslobođenja Aušvica, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama. Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda, a Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor „Crveni Krst” u Nišu, neka su od masovnih stratišta nevinih žrtava.