overcast clouds
23°C
19.09.2024.
Нови Сад
eur
117.058
usd
105.2585
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Збирка ваљних столица мaшинског млина у Перлезу за културно добро

27.01.2023. 09:21 09:57
Пише:
Извор: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

ПЕРЛЕЗ: Збирка ваљних столица Машинског млина у Перлезу, решењем Музеја науке и технике, утврђена је за културно добро, саопштио је јуче Завод за заштиту споменика културе Зрењанин. Стари машински млин, који је подигнут почетком 20. века, налази се у Светосавској улици, у оквиру историјске целине „Центар Перлеза“.

Како кажу у зрењанинском Заводу, збирка се састоји од пет ваљних столица немачких произвођача. Они спадају у најквалитетније произвођаче машина за млевење, коришћених у млиновима капацитета до десет вагона жита на 24 часа. Једна фирма је основана у Дрездену 1873. године, док је друга, са седиштем у Браушвајгу, настала 1925. године. Ваљне столице, смештене у приземљу зграде, иначе, представљају важан део процеса производње. Млеле су пшеницу, кукуруз и раж.

„На основу историјских података, може се закључити да је парни млин подигнут у првој деценији 20. века. Машине су пуштене у рад у другој или трећој деценији истог века. Током 1936. године млин у Перлезу је био регистрован као „Реформ“. Након национализације, спроведене после Другог светског рата, млин је постао део „Житопродукта“ који је данас у стечају. Иако млин већ неколико деценија није у функцији, ваљне столице се налазе у добром стању“, наводе у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

У тексту аутора Рифата Куленовића, из Музеја науке и технике, који је приредио историчар уметности Бојан Којичић, наводи се да се да се млин налази у оквиру целине „Центар Перлеза“, која је у поступку утврђивања за културно добро.

„Вредност културног наслеђа Перлеза чини и његова индустријска заоставштина. Реч је о аутентичном и вредном индустријском наслеђу, ако се узме у обзир да је у Војводини, а у Србији поготово, преостало мало машинских млинова, посебно оних са очуваним „машинама”. Наиме, млинови сличног капацитета који су у функцији могли су се видети и чути до скоро. Нажалост. последњих година су права реткост“, пише у том тексту.

        Ж. Балабан       

 

Аутор:
Пошаљите коментар