Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Zbirka valjnih stolica mašinskog mlina u Perlezu za kulturno dobro

27.01.2023. 09:21 09:57
Piše:
Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin

PERLEZ: Zbirka valjnih stolica Mašinskog mlina u Perlezu, rešenjem Muzeja nauke i tehnike, utvrđena je za kulturno dobro, saopštio je juče Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin. Stari mašinski mlin, koji je podignut početkom 20. veka, nalazi se u Svetosavskoj ulici, u okviru istorijske celine „Centar Perleza“.

Kako kažu u zrenjaninskom Zavodu, zbirka se sastoji od pet valjnih stolica nemačkih proizvođača. Oni spadaju u najkvalitetnije proizvođače mašina za mlevenje, korišćenih u mlinovima kapaciteta do deset vagona žita na 24 časa. Jedna firma je osnovana u Drezdenu 1873. godine, dok je druga, sa sedištem u Braušvajgu, nastala 1925. godine. Valjne stolice, smeštene u prizemlju zgrade, inače, predstavljaju važan deo procesa proizvodnje. Mlele su pšenicu, kukuruz i raž.

„Na osnovu istorijskih podataka, može se zaključiti da je parni mlin podignut u prvoj deceniji 20. veka. Mašine su puštene u rad u drugoj ili trećoj deceniji istog veka. Tokom 1936. godine mlin u Perlezu je bio registrovan kao „Reform“. Nakon nacionalizacije, sprovedene posle Drugog svetskog rata, mlin je postao deo „Žitoprodukta“ koji je danas u stečaju. Iako mlin već nekoliko decenija nije u funkciji, valjne stolice se nalaze u dobrom stanju“, navode u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

U tekstu autora Rifata Kulenovića, iz Muzeja nauke i tehnike, koji je priredio istoričar umetnosti Bojan Kojičić, navodi se da se da se mlin nalazi u okviru celine „Centar Perleza“, koja je u postupku utvrđivanja za kulturno dobro.

„Vrednost kulturnog nasleđa Perleza čini i njegova industrijska zaostavština. Reč je o autentičnom i vrednom industrijskom nasleđu, ako se uzme u obzir da je u Vojvodini, a u Srbiji pogotovo, preostalo malo mašinskih mlinova, posebno onih sa očuvanim „mašinama”. Naime, mlinovi sličnog kapaciteta koji su u funkciji mogli su se videti i čuti do skoro. Nažalost. poslednjih godina su prava retkost“, piše u tom tekstu.

        Ž. Balaban       

 

Piše:
Pošaljite komentar