Из штампе изашла сва три тома Енциклопедије Српског народног позоришта

Тиме је, са више од 5.300 енциклопедијских јединица, заокружен овај јединствен издавачки подухват, изузетно важан не само за СНП већ за цео српски па и много шири театарски простор.

– Реч је о првој енциклопедији једног позоришта у Србији, која је обрађује јако важан период за историју Српског народног позоришта, али и за историју театра уопште. Пред нама је, дакле, велика и важна позоришна хроника, која је у овом тренутку омеђена двема годинама - 1861. и 1986, али се надам да ћемо у скорој будућности успети да формирамо нову редакцију која би наставила рад обрађујући грађу од 1986. па на овамо, како би се у перспективи објавили нови томови – каже за „Дневник” заменик управника СНП-а др Зоран Ђерић.      

Идеја о потреби да СНП добије своју енциклопедији родила се на стогодишњицу најстаријег позоришта код Срба, заслужног и за оснивање Хрватског народног казалишта и Народног позоришта у Београду. Дакле, 1961. године. Међутим, прва редакција оформљена је тек 1972, а чинили су је Душан Поповић, као главни и одговорни уредник, проф. др Божидар Ковачек, који је био носилац научноистраживачког пројекта, уредници Милош Хаџић, Лука Дотлић и Влада Поповић, те мр Мирослав Радоњић, као секретар редакције. Та прва редакција конципирала је ово значајно издање, сачинила азбучник и уз помоћ стотинак сарадника отпочела обраду енциклопедијских јединица. Огледна свеска, која је приказивала како би требало да изгледају одреднице Енциклопедије СНП-а, објављена је 1975. године

Нажалост, рад на Енциклопедији Српског народног позоришта обустављен је 1989. године, великом кризом пред распад Југославије. И тек 2011. године, у поводу 150. рођендана театра, поново је покренута реализација тог изузетно важног пројекта. Међутим, када је рад коначно настављен, све до тада прикупљено и обрађено требало је унети у рачунаре. Јер, технологија је напредовала, а одреднице су махом биле искуцане писаћом машином или чак у рукопису, са интервенцијама аутора, које ниједан скенр није препознавао. И, што је најважније, те старе одреднице су морале бити допуњене, а пратило их је и писање нових, будући да је уместо првобитно планираног века постојања и рада Српског народног позоришта сада покривено 125 година.

Осим биографских чињеница о глумцима, певачима, балетским играчима, музичарима, редитељима, кореографима, диригентима, драматурзима, сценографима, костимографима, члановима управе и техничког особља најстаријег професионалног театра у Срба... Енциклопедија садржи и податке о историчарима позоришта и критичарима који су писали о СНП, затим добротворима и другим људима и институцијама који су утицали на рад театра, а ту су, наравно, и детаљи о свим представама изведеним у посматраном периоду, дакле од 1861. до 1986. При томе су за представе дати и оригинални називи, подаци о првим извођењима у свету, у нашим театрима и у СНП-у, са пописом свих учесника, броја гледалаца...

Наравно, ту су и уводно слово о Српском народном позоришту, као и посебни текстове о Драми, Опери и Балету СНП-а, те је Енциклопедија прави путоказ за разумевање историје овог театра. Први том иначе обухвата одреднице од А до И, други од Ј до Пљ, док су у трећем сабране одреднице од По до Ш. У међувремену је, наравно, настављено електронско ажурирање свих података, све до до данашњих дана.

– У електронском облику постоје мање-више сви подаци, само ћемо их перманенто проверавати и, наравно, допуњавати новим улогама, наградама... Али, у једном тренутку се и ту мора ставити тачка. Јер, знамо колики је проблем представљало то померање границе, пошто су сви хтели да се нађу у Енциклопедији, па се зато толико дуго на њу и чекало. У сваком случају, добро је да је овај посао урађен, али сада нам је потребан тај нови уређивачки тим, састављен углавном од млађих театролога уз подршку ових искуснијих, који би пропратио и све остало што је важно по одређеним областима, попут драме, опере, балета... од 1986. на овамо, односно у првом кораку до 2011, чиме би се период који покрива Енциклопедија заокружио на 150 година. Наравно, за такав подухват морамо добити подршку не само куће, него и Града, Покрајине и Републике, како би се тај обиман посао могао урадити на одговарајућем нивоу – закључује Ђерић.       

М. С.