МАРИЈА НЕШИЋ, СОПРАН Здравица љубави

Почиње у 20 сати, а носеће теме су љубав и инспирација лепотом, као везивна нит Маријиног музичког стваралаштва. Невероватна енергија раскошног гласа донела јој је репутацију оперске певачице чији су концерти здравица љубави, због чега публика и ужива у њеним наступима препуним емоција.

Где се налази ваш извор љубави према класичној музици?

– Сви у мојој породици су ишли у музичку школу - и мајка и отац и старији брат. Родитељи се, међутим, нису професионално бавили музиком, економисти су по струци. Ја сам кренула у музичку школу са 6 година.  Свирала сам две године прво клавир, па затим и гитару током шестогодишње ниже музичке школе. Професор гитаре је приметио да имам формиран оперски глас, импостиран, прави сопран. Отишла сам на аудицију за соло певање, и препознавши мој таленат, примили су ме усред године. У фебруару сам кренула са школовањем, а у јуну сам положила две године за једну и наставила средњу музичку школу, јер нижа музичка школа за соло певање траје две године.  Одувек сам маштала да будем оперска певачица, али и правница. Тако да сам завршила и Правни факултет. Желела сам да студирам и архитектуру, али то би већ било превише. Ипак, спојила сам своје две љубави и остварила се и у једној и у другој професионалној каријери.

Да ли и даље свирате гитару и клавир?

– У прстима ми је то још увек, техника ми је и даље добра. Нажалост, не вежбам више, па сам доста композиција заборавила, али са гитаром у рукама брзо бих се подсетила омиљених нумера. Иначе, одувек сам била свестрана, ишла сам и на плес и нико није морао да ме контролише и подстиче на вежбање. И данас имам разнолика интересовања. Рецимо, сама за себе дизајнирам хаљине и уопште гардеробу, које онда шнајдерка шије на основу мојих креација. Бавим се и дизајном ентеријера за своје потребе, све сам сама уређивала у децентном стилу, али увек уз лични печат, па тако по правилу неком комаду намештаја додам нешто своје, макар заменим ручке или урадим шта слично.

Колико улажете у себе и колико је битна подршка окружења да бисте истрајавали кроз уметничку каријеру?

– Сваки труд, свака жртва у животу се увек исплати. Човек мора да гаји емоцију према ономе што ради па чак и када је тешко, а наш посао није увек сјајан. Док сте на сцени све изгледа дивно, али до наступа и крајњег аплауза дуг је пут. Зато је подршка битна, зато што нам оставља простор да се развијамо и да верујемо у себе. 

Можете ли нам открити још неке детаље о новогодишњем концерту  „Новом Саду с љубављу“ ?

– Простор Синагоге је посебан и узвишен, имресиван заиста. По мени, то је без сумње један од најлепших новосадски простор. И не постоји ништа лепше и боље за певача од амбијента и акустике коју Синагога има. А публици ћемо поклонити један раскошан концерт. Биће спектакуларно, у новогодишњем и божићном расположењу које ће заокружити цео утисак.

Имаћу госта на концерту, у питању је Бела Маврак, који иначе наступа са холандским певачем Рене Лиом и заједно ћемо отпевати неке дуете. Поред арија, увек певам и омиљене наполитанске и шпанске песме, а и Бела ће имати свој репертоар. Оркестар Зрењанинске филхармоније ће бити са нама на сцени и позивам публику да дође и ужива у програму који смо припремили уз специјалне ефекте који ће остати изненађење!

М. Стајић