MARIJA NEŠIĆ, SOPRAN Zdravica ljubavi
Koncert „Novom Sadu s ljubavlju” soprana Marije Nešić i Zrenjaninske filharmonije biće održan večeras u Sinagogi.
Počinje u 20 sati, a noseće teme su ljubav i inspiracija lepotom, kao vezivna nit Marijinog muzičkog stvaralaštva. Neverovatna energija raskošnog glasa donela joj je reputaciju operske pevačice čiji su koncerti zdravica ljubavi, zbog čega publika i uživa u njenim nastupima prepunim emocija.
Gde se nalazi vaš izvor ljubavi prema klasičnoj muzici?
– Svi u mojoj porodici su išli u muzičku školu - i majka i otac i stariji brat. Roditelji se, međutim, nisu profesionalno bavili muzikom, ekonomisti su po struci. Ja sam krenula u muzičku školu sa 6 godina. Svirala sam dve godine prvo klavir, pa zatim i gitaru tokom šestogodišnje niže muzičke škole. Profesor gitare je primetio da imam formiran operski glas, impostiran, pravi sopran. Otišla sam na audiciju za solo pevanje, i prepoznavši moj talenat, primili su me usred godine. U februaru sam krenula sa školovanjem, a u junu sam položila dve godine za jednu i nastavila srednju muzičku školu, jer niža muzička škola za solo pevanje traje dve godine. Oduvek sam maštala da budem operska pevačica, ali i pravnica. Tako da sam završila i Pravni fakultet. Želela sam da studiram i arhitekturu, ali to bi već bilo previše. Ipak, spojila sam svoje dve ljubavi i ostvarila se i u jednoj i u drugoj profesionalnoj karijeri.
Da li i dalje svirate gitaru i klavir?
– U prstima mi je to još uvek, tehnika mi je i dalje dobra. Nažalost, ne vežbam više, pa sam dosta kompozicija zaboravila, ali sa gitarom u rukama brzo bih se podsetila omiljenih numera. Inače, oduvek sam bila svestrana, išla sam i na ples i niko nije morao da me kontroliše i podstiče na vežbanje. I danas imam raznolika interesovanja. Recimo, sama za sebe dizajniram haljine i uopšte garderobu, koje onda šnajderka šije na osnovu mojih kreacija. Bavim se i dizajnom enterijera za svoje potrebe, sve sam sama uređivala u decentnom stilu, ali uvek uz lični pečat, pa tako po pravilu nekom komadu nameštaja dodam nešto svoje, makar zamenim ručke ili uradim šta slično.
Koliko ulažete u sebe i koliko je bitna podrška okruženja da biste istrajavali kroz umetničku karijeru?
– Svaki trud, svaka žrtva u životu se uvek isplati. Čovek mora da gaji emociju prema onome što radi pa čak i kada je teško, a naš posao nije uvek sjajan. Dok ste na sceni sve izgleda divno, ali do nastupa i krajnjeg aplauza dug je put. Zato je podrška bitna, zato što nam ostavlja prostor da se razvijamo i da verujemo u sebe.
Možete li nam otkriti još neke detalje o novogodišnjem koncertu „Novom Sadu s ljubavlju“ ?
– Prostor Sinagoge je poseban i uzvišen, imresivan zaista. Po meni, to je bez sumnje jedan od najlepših novosadski prostor. I ne postoji ništa lepše i bolje za pevača od ambijenta i akustike koju Sinagoga ima. A publici ćemo pokloniti jedan raskošan koncert. Biće spektakularno, u novogodišnjem i božićnom raspoloženju koje će zaokružiti ceo utisak.
Imaću gosta na koncertu, u pitanju je Bela Mavrak, koji inače nastupa sa holandskim pevačem Rene Liom i zajedno ćemo otpevati neke duete. Pored arija, uvek pevam i omiljene napolitanske i španske pesme, a i Bela će imati svoj repertoar. Orkestar Zrenjaninske filharmonije će biti sa nama na sceni i pozivam publiku da dođe i uživa u programu koji smo pripremili uz specijalne efekte koji će ostati iznenađenje!
M. Stajić