Приче из Музеја Војводине у Новом Саду – Секретер

Осим што је врло упечатљивог изгледа, мајстор који га је направио оставио запис на мађарском језику „Колонић Шандор израдио је овај орман као ремек у Марија Терезиопољу 1827.“, што се ретко сусреће.

Како објашњава виша кустоскиња историчар уметности Александра Стефанов секретер припада стилу бидермајер, раширеном у земљама средње Европе након Наполеонових ратова и бурних политичких превирања између 1815. и 1848. године.

- Брзом ширењу нових модела и актуелних уметничких токова допринеле су трговачке везе, као и пракса да се занатлије усавршавају у другим градовима и крајевима царства. Ипак, имена мајстора и уметничких столара који су израђивали намештај углавном су остала непозната – објашњава Александра Стефанов. –  Наш се управо по томе издваја. На основу записа знамо да је секретер израђен као предмет за полагање мајсторског испита у данашњој Суботици. Поред отворених претинаца са огледалима секрете има 14 фиока које су украшене интарзијом од јавора. На њима су приказани цртежи градова и пејзажи тадашње јужне Угарске. Горња фиока има натпис и на њој је приказана Градска кућа слободног краљевског града, данашње Суботице. Посебно је занимљиво да је Градска кућа приказана годину дана пре него што је њена изградња завршена. Међу осталим цртежима препознаје се суботичка црква Свете Терезије, панорама Сомбора, Титела и других градова.

Скривене тајне

У доба бидермајера секретер се најчешће налазио у соби за примање или у салону и сматран је „женским намештајем“. Као код свих секретера те врсте и примерак у Музеју Војводине има скривене фиоке и претинце који се отварају помоћу специјалног механизма.

Видљиве и тајне фиоке служиле су за смештање личних и вредносних ствари попут мањих предмета од стакла и порцелана, сувенира с путовања, предмета добијених на поклон и других успомена. У њиме су се чувала писма и дневници што је у духу тог времена био део интимне преписке.

Секретер је Музеј Војводине откупио 1960. године од породице која је живела у Новом Саду, а пореклом била из Суботице. Пет година касније издата је публикација о том предмету и забележено је да постоје тајне фиоке, али да се оне не могу отворити, јер је механизам, односно мала полуга, једва видљива била покварена.

- Иако смо знали да је механизам покварен покушали смо пажљиво, да отворимо те фиоке, али смо се бринули да не оштетимо предмет, па смо на крају одустали. Зато смо с нестрпљењем очекивали рестаурацију и поправку механизма, која је урађена ове године, поводом изложбе – каже Александра Стефанов. - У затвореном облику секрете изгледа прилично једноставно, неупадљиво. Обложен је ораховим фурниром, а осим шара самог дрвета једину декорацију споља чине црнобајцовани стубови и калота у облику урне на врху. Унутрашњи део открива квалитет занатске обраде и вештину мајстора. Састоји се из три дела: доњи део са три фиоке завртају врата, средњи део чини плоча која се спушта и служи за писање, а изнад ње се налази део са фиокама и отвореним претинцима који привлаче изузетну пажњу.

Иако је секретер напокон открио своје тајне фиоке, остаје мистерија ко је тачно био Колонић Шандор, зашто је уложио толики труд у његову израду, а посебно интригира детаљ приказа Градске куће иако она у тренутку израде секретера није била завршена, откуд то да је на три места оставио свој запис, пошто то није била пракса на овим просторима, као и коме је суботички секретер био намењен.

Силвиа Ковач