У Новом Саду постављена јединствена изложба "Тамбурашка традиција у Војводини"
Војводина без тамбураша је обична њива, а град Нови Сад без тамбураша је град без душе”. Ово су речи Ратка Шоћа, који потписује текст за једну од најпознатијих тамбурашких песама „Осам тамбураша с Петроварадина”, коју је толико пута изводио Јаника Балаж са својим тамбурашима.
Захваљујући Светској тамбурашкој асоцијацији и Тамбурица фесту Нови Сад чува своју душу, а крајем ове недеље, може се рећи да је добио и свој храм – својеврсни музеј тамбурице.
У просторијама Светске тамбурашке асоцијације у Менратовој палати, изграђеној 1908. године, једном од најрепрезентативнијих здања у центру Новог Сада отворена изложба „Тамбурашка традиција у Војводини“, поставка посвећена тамбури и тамбурашкој музици. Ова јединствена изложба постављена је у организацији Светске тамбурашке асоцијације и Тамбурица феста, и представља претечу будућег Тамбурица фест музеја који би требало да заживи.
Класична музеолошка поставка, како потврђује Александар Антуновић, кустос Музеја Војводине и члан Светске тамбурашке асоцијације, обухвата више од 30 репрезентативних експоната као огледало најбитнијих момената у тамбурашкој традицији и уметности.
Јер, ту се налазе тамбурице Марка Нешића и Васе Јовановића с краја 19. и почетка прошлог века, пијанино Саве Вукосављева… па све до инструмената и нотних записа Звонка Богдана.
Ипак, бисер ове изложбе, прим Јанике Балажа, постављен је на посебно место. А онима који су присуствовали отварању изложбе у четвртак, ова тамбурица која је деценијама била у власништву Звонка Богдана, запевала је управо звуцима мелодије „Осам тамбураша с Петроварадина“, а одвирао ју је Зоран Јанковић, најбољи примаш „Тамбурица феста 2021“, а након тога, кустос Антуновић похранио је овај прим у стаклену витрину.
Осим експоната, фотографија и уметничких слика насталих на ликовним колонијама „Тамбурица феста“, у овом својеврсном музеју тамбури налази се и споменик Марку Нешићу који је живео и стварао крајем 19. и почетком 20. века проносећи тамбурашку музику широм Европе, рад вајара Стевана Филиповића.
У реализацији овог посла, стручну помоћ пружили су Музеј Војводине, града Новог Сада и Галерија Матице Српске, а бројни дародавци учествовали су у креирању ове изложбене поставке.
Покрајински секретар за културу, информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић нагласила је да је захваљујући залагању др Пејчића Нови Сад не само европска престоница културе, већ и светска престоница тамбуре, истакавши богатство које Војводина у тамбурашкој музици.
-Тамбура је, засигурно, културни идентитет Срба, Рома, Буњеваца, Мађара, Хрвата, Словака, Русина… и других заједница које живе овде - нагласила је Драгана Милошевић.
Покрајински секретар за привреду и туризам Ненда Иванишевић рекао је да је овај својеврсни музеј тамбуре нова туристичка атракција Новог Сада и да ће се наћи у понуди туристичких потенцијала Новог Сада и Војводине на светским сајмовима туризма.
Директор Светске тамбурашке асоцијације др Јован Пејчић казао је да је идеја о оснивању музеја настала пре неколико година и да је на овој изложби представљена есенција онога што је чинило и чини тамбурашку музику данас..
-Захваљујући нашим тамбурашима, Светском тамбурица фесту који је најбоље оцењени фестивал тамбурашке музике на свету и захваљући овом простору Нови Сад никада неће бити град без душе - закључио је Пејчић.
Аутор изложбе и кустос Александар Антуновић изјавио је за „Дневник” да је специфичан културни елемент јужне Панонске низије групно свирање инструмената као специфичан културни елемент који спадају у породицу тамбурашких инструмената, те да изложбена поставка представља еволуцију у изради и изгледу тамбурашких инструмената од средине деветнаестог века до данас, градитеље тамбуре, тамбураше, певаче, али и специфичне изразе које су кроз тамбурашку музику донели различити народи, истичући ромске тамбурашке оркестре и њихови протагонисти који су посебно била популарни шездесетих и седамдесетих година у филмској индустрији.
-За 200 година постојања на овим просторима, тамбурашка музика и оркестри били су присутни у свим заједницама, од важних датума за појединце до важних датума за заједнице, а кафана је била и остала један од најзначајнијих амбијената за тамбурашку музику - закључује Антуновић.
Александар Савановић