U Novom Sadu postavljena jedinstvena izložba "Tamburaška tradicija u Vojvodini"

Zahvaljujući Svetskoj tamburaškoj asocijaciji i Tamburica festu Novi Sad čuva svoju dušu, a krajem ove nedelje, može se reći da je dobio i svoj hram – svojevrsni muzej tamburice.

U prostorijama Svetske tamburaške asocijacije u Menratovoj palati, izgrađenoj 1908. godine, jednom od najreprezentativnijih zdanja u centru Novog Sada otvorena izložba „Tamburaška tradicija u Vojvodini“, postavka posvećena tamburi i tamburaškoj muzici. Ova jedinstvena izložba postavljena je u organizaciji Svetske tamburaške asocijacije i Tamburica festa, i predstavlja preteču budućeg Tamburica fest muzeja koji bi trebalo da zaživi.

Klasična muzeološka postavka, kako potvrđuje Aleksandar Antunović, kustos Muzeja Vojvodine i član Svetske tamburaške asocijacije, obuhvata više od 30 reprezentativnih eksponata kao ogledalo najbitnijih momenata u tamburaškoj tradiciji i umetnosti.

Jer, tu se nalaze tamburice Marka Nešića i Vase Jovanovića s kraja 19. i početka prošlog veka, pijanino Save Vukosavljeva… pa sve do instrumenata i notnih zapisa Zvonka Bogdana.

Ipak, biser ove izložbe, prim Janike Balaža, postavljen je na posebno mesto. A onima koji su prisustvovali otvaranju izložbe u četvrtak, ova tamburica koja je decenijama bila u vlasništvu Zvonka Bogdana, zapevala je upravo zvucima melodije „Osam tamburaša s Petrovaradina“, a odvirao ju je Zoran Janković, najbolji primaš „Tamburica festa 2021“, a nakon toga, kustos Antunović pohranio je ovaj prim u staklenu vitrinu.

Osim eksponata, fotografija i umetničkih slika nastalih na likovnim kolonijama „Tamburica festa“, u ovom svojevrsnom muzeju tamburi nalazi se i spomenik Marku Nešiću koji je živeo i stvarao krajem 19. i početkom 20. veka pronoseći tamburašku muziku širom Evrope, rad vajara Stevana Filipovića.

U realizaciji ovog posla, stručnu pomoć pružili su Muzej Vojvodine, grada Novog Sada i Galerija Matice Srpske, a brojni darodavci učestvovali su u kreiranju ove izložbene postavke.

Pokrajinski sekretar za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević naglasila je da je zahvaljujući zalaganju dr Pejčića Novi Sad ne samo evropska prestonica kulture, već i svetska prestonica tambure, istakavši bogatstvo koje Vojvodina u tamburaškoj muzici. 

-Tambura je, zasigurno, kulturni identitet Srba, Roma, Bunjevaca, Mađara, Hrvata, Slovaka, Rusina… i drugih zajednica koje žive ovde - naglasila je Dragana Milošević.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenda Ivanišević rekao je da je ovaj svojevrsni muzej tambure nova turistička atrakcija Novog Sada i da će se naći u ponudi turističkih potencijala Novog Sada i Vojvodine na svetskim sajmovima turizma. 

Direktor Svetske tamburaške asocijacije dr Jovan Pejčić kazao je da je ideja o osnivanju muzeja nastala pre nekoliko godina i da je na ovoj izložbi predstavljena esencija onoga što je činilo i čini tamburašku muziku danas..

-Zahvaljujući našim tamburašima, Svetskom tamburica festu koji je najbolje ocenjeni festival tamburaške muzike na svetu i zahvaljući ovom prostoru Novi Sad nikada neće biti grad bez duše - zaključio je Pejčić.

Autor izložbe i kustos Aleksandar Antunović izjavio je za „Dnevnik” da je specifičan kulturni element južne Panonske nizije grupno sviranje instrumenata kao specifičan kulturni element koji spadaju u porodicu tamburaških instrumenata, te da izložbena postavka predstavlja evoluciju u izradi i izgledu tamburaških instrumenata od sredine devetnaestog veka do danas, graditelje tambure, tamburaše, pevače, ali i specifične izraze koje su kroz tamburašku muziku doneli različiti narodi, ističući romske tamburaške orkestre i njihovi protagonisti koji su posebno bila popularni šezdesetih i sedamdesetih godina u filmskoj industriji.  

-Za 200 godina postojanja na ovim prostorima, tamburaška muzika i orkestri bili su prisutni u svim zajednicama, od važnih datuma za pojedince do važnih datuma za zajednice, a kafana je bila i ostala jedan od najznačajnijih ambijenata za tamburašku muziku - zaključuje Antunović.  

Aleksandar Savanović