У посeти Бањи Врујци: Место за одмор душе и тела

И заиста, овде је мирно, амбијент је пријатан, жубори вода – а све су то чиниоци који могу да допринесу квалитетном одмору, започела је причу Бојана Глишић из Туристичке организације општине Мионица о Бањи Врујци чији је развитак у туристичку дестинацију све очигледнији.

Некада се у бање ишло најмање на три недеље, да би људи могли да осете све благодети које им лековита вода, терапије и боравак у природи могу донети. Ритам живота је скратио боравке на две недеље па потом на десет или седам дана. Данас често људи одлазе само на викенд да се одморе од свакодневице и ресетују. Томе доприноси и добра путна мрежа – тако да се од Новог Сада до Бање Врујци може стићи ауто-путем за два сата. Путовање неће бити напорно, а долазак међу валовите пределе Западне Србије са шумама и ливадама ће вам свакако пријати.

Поред лепих пејзажа и свежег ваздуха, лековито благо Бање Врујци су термоминералне воде које су помоћно терапијско средство код болести мокраћних путева и бубрега, коштано-зглобног система и код разних облика неуролошких и кожних обољења. Поред воде, ту је и познато врујачко лековито блато које је смештено на простору од око 30 хектара који је са једне стране уоквирен коритом реке Топлице, природним извориштем термоминералне воде (Виторове баре) и коритом Лековите реке све до њеног ушћа у Топлицу. Ово блато се користи у лечењу реуматидног артритиса, пострауматских стања, неуралгија и кожних обољења као што је псоријаза.

У централном делу бање се налази хотел са комплексом базена. Овде су и зими гости радо виђени, јер постоји у оквиру хотела и полуолимпијски базен са стазама за пливање. Како смо сазнали од менаџера хотела Предрага Делића у базену је термоминерална вода са сталним преливом тако да је вода увек чиста.

– У ближој околини бање туристи и те како имају шта да виде: вредна је посета Мионици са нагласком на споменик војводи Живојину Мишићу, потом обилазак до његове родне куће у Струганику, посета манастиру Св. апостола Петра и Павла, који се налази у лепом природном окружењу поред реке Рибнице, где се осим манастирског комплеска налази и Рибничка пећина – станиште ретких врста шишмиша на Балкану. Поред тога имамо и Музеј камена и Кућу чаја где се посетиоци могу упознати са лековитим својствима биљака и вероватно имати прилику да их наберу – упутила нас је Бојана Глишић.

Наша саговорница препоручила је и да се обиђе село Ракари где се налази „Ткачки двор“ наше познате уметнице Загорке Стојановић. Осим таписерија, сценографија и костима по којима је уметница веома позната, ту се могу видети и купити шик шајкаче – традиционалне српске капе пресвучене у модерне дезене.

– Србија је препозната као место где се добро једе, па ни наш крај не заостаје за тим. У крају око Бање Врујци не само да се добро једе, него се и добро пије. Туристи су све чешће окренути ка традиционалним јелима која се овде спремају као што је сарма, подварак... Пошто је ово крај познат и по млечним производима као што су сир и кајмак, као и по сухомеснатим производима често се нашим гостима у рестораним нуде пређела такозване „даске“ на којима се налази сир, кајмак, пршута... Ми овде волимо да те „даске“ буду шарене па се на њима нађе и доста сезонског поврћа. Ипак, намирница која се овде издваја је коприва, која је заступљена у исхрани овог краја. Од ње се прави чорба, вариво, пржи се, пече се и похује се... Зато, када је сезона коприва свакако пробајте неко јело припремљено с копривом – препоручила ја Бојана Глишић, директорка ТО Мионице.

Сећање на Колубарску битку

Захваљујући јуначкој храбрости и одличној стратегији српска војска и Живојин Мишић су победили Аустроугаре и протерали их из Србије.

Колубарска битка широм планете симболизује борбени српски дух. Зато је у Мионици покренут пројекат да се изгради Кућа Колубарске битке, која би заједно са спомеником Мишићу и његовом спомен-кућом у Струганику, представљала културно-историјску и туристичку целину, која ће на прави начин репрезентовати јуначку српску историју.

У колубарском крају држи се до традиције, а један од добрих начина да се она очува су и етно-домаћинства.

– Сеоско домаћинство је место где се заиста чува традиција. Овде се на селу још увек за трпезом окупља породица. Добро је да ми чувамо и поштујемо наше корене, јер топла, породична атмосфера нам је ветар у леђа. Како наши, тако и страни туристи се у сеоским домаћинствима осећају као код куће. Они ту могу да науче како се спремају нека јела, припрема зимница, пече ракија... Када нисте само купац неког производа, или само посматрате како се прави, него када и сами учествујете у његовом настајању утисак који се створи је много упечатљивији и дуготрајнији. То је утисак који се носи у срцу и који ће вас поново вратити у наш крај – уверила нас је Бојана Глишић, директорка ТО Мионице.

Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић