U poseti Banji Vrujci: Mesto za odmor duše i tela

I zaista, ovde je mirno, ambijent je prijatan, žubori voda – a sve su to činioci koji mogu da doprinesu kvalitetnom odmoru, započela je priču Bojana Glišić iz Turističke organizacije opštine Mionica o Banji Vrujci čiji je razvitak u turističku destinaciju sve očigledniji.

Nekada se u banje išlo najmanje na tri nedelje, da bi ljudi mogli da osete sve blagodeti koje im lekovita voda, terapije i boravak u prirodi mogu doneti. Ritam života je skratio boravke na dve nedelje pa potom na deset ili sedam dana. Danas često ljudi odlaze samo na vikend da se odmore od svakodnevice i resetuju. Tome doprinosi i dobra putna mreža – tako da se od Novog Sada do Banje Vrujci može stići auto-putem za dva sata. Putovanje neće biti naporno, a dolazak među valovite predele Zapadne Srbije sa šumama i livadama će vam svakako prijati.

Pored lepih pejzaža i svežeg vazduha, lekovito blago Banje Vrujci su termomineralne vode koje su pomoćno terapijsko sredstvo kod bolesti mokraćnih puteva i bubrega, koštano-zglobnog sistema i kod raznih oblika neuroloških i kožnih oboljenja. Pored vode, tu je i poznato vrujačko lekovito blato koje je smešteno na prostoru od oko 30 hektara koji je sa jedne strane uokviren koritom reke Toplice, prirodnim izvorištem termomineralne vode (Vitorove bare) i koritom Lekovite reke sve do njenog ušća u Toplicu. Ovo blato se koristi u lečenju reumatidnog artritisa, postraumatskih stanja, neuralgija i kožnih oboljenja kao što je psorijaza.

U centralnom delu banje se nalazi hotel sa kompleksom bazena. Ovde su i zimi gosti rado viđeni, jer postoji u okviru hotela i poluolimpijski bazen sa stazama za plivanje. Kako smo saznali od menadžera hotela Predraga Delića u bazenu je termomineralna voda sa stalnim prelivom tako da je voda uvek čista.

– U bližoj okolini banje turisti i te kako imaju šta da vide: vredna je poseta Mionici sa naglaskom na spomenik vojvodi Živojinu Mišiću, potom obilazak do njegove rodne kuće u Struganiku, poseta manastiru Sv. apostola Petra i Pavla, koji se nalazi u lepom prirodnom okruženju pored reke Ribnice, gde se osim manastirskog kompleska nalazi i Ribnička pećina – stanište retkih vrsta šišmiša na Balkanu. Pored toga imamo i Muzej kamena i Kuću čaja gde se posetioci mogu upoznati sa lekovitim svojstvima biljaka i verovatno imati priliku da ih naberu – uputila nas je Bojana Glišić.

Naša sagovornica preporučila je i da se obiđe selo Rakari gde se nalazi „Tkački dvor“ naše poznate umetnice Zagorke Stojanović. Osim tapiserija, scenografija i kostima po kojima je umetnica veoma poznata, tu se mogu videti i kupiti šik šajkače – tradicionalne srpske kape presvučene u moderne dezene.

– Srbija je prepoznata kao mesto gde se dobro jede, pa ni naš kraj ne zaostaje za tim. U kraju oko Banje Vrujci ne samo da se dobro jede, nego se i dobro pije. Turisti su sve češće okrenuti ka tradicionalnim jelima koja se ovde spremaju kao što je sarma, podvarak... Pošto je ovo kraj poznat i po mlečnim proizvodima kao što su sir i kajmak, kao i po suhomesnatim proizvodima često se našim gostima u restoranim nude pređela takozvane „daske“ na kojima se nalazi sir, kajmak, pršuta... Mi ovde volimo da te „daske“ budu šarene pa se na njima nađe i dosta sezonskog povrća. Ipak, namirnica koja se ovde izdvaja je kopriva, koja je zastupljena u ishrani ovog kraja. Od nje se pravi čorba, varivo, prži se, peče se i pohuje se... Zato, kada je sezona kopriva svakako probajte neko jelo pripremljeno s koprivom – preporučila ja Bojana Glišić, direktorka TO Mionice.

Sećanje na Kolubarsku bitku

Zahvaljujući junačkoj hrabrosti i odličnoj strategiji srpska vojska i Živojin Mišić su pobedili Austrougare i proterali ih iz Srbije.

Kolubarska bitka širom planete simbolizuje borbeni srpski duh. Zato je u Mionici pokrenut projekat da se izgradi Kuća Kolubarske bitke, koja bi zajedno sa spomenikom Mišiću i njegovom spomen-kućom u Struganiku, predstavljala kulturno-istorijsku i turističku celinu, koja će na pravi način reprezentovati junačku srpsku istoriju.

U kolubarskom kraju drži se do tradicije, a jedan od dobrih načina da se ona očuva su i etno-domaćinstva.

– Seosko domaćinstvo je mesto gde se zaista čuva tradicija. Ovde se na selu još uvek za trpezom okuplja porodica. Dobro je da mi čuvamo i poštujemo naše korene, jer topla, porodična atmosfera nam je vetar u leđa. Kako naši, tako i strani turisti se u seoskim domaćinstvima osećaju kao kod kuće. Oni tu mogu da nauče kako se spremaju neka jela, priprema zimnica, peče rakija... Kada niste samo kupac nekog proizvoda, ili samo posmatrate kako se pravi, nego kada i sami učestvujete u njegovom nastajanju utisak koji se stvori je mnogo upečatljiviji i dugotrajniji. To je utisak koji se nosi u srcu i koji će vas ponovo vratiti u naš kraj – uverila nas je Bojana Glišić, direktorka TO Mionice.

Tekst i foto: Marina Jablanov Stojanović