Интервју, председник Џудо савеза Војводине Мирољуб Ничић: Имамо фанатизам, да изградимо и систем

Томе иде у прилог и чињеница да се седница Скупштине завршила без иједног инцидента и непријатне реченице, што се није могло рећи за оне одржане у последње две деценије. Први човек ЏСВ наглашава да је то доказ да је подигнута свест на ниво и да су почели коначно да функционишу као права џудо породица, да се међусобно цене, уважавају и разумеју једни друге.

С којим новим идејама, визијом и изазовима сте заинтересовали делегате да вам дају други пут поверење да их предводите?

– Пре него што вам одговорим на то питање, рекао бих да смо у последње четири године направили најбоље резултате икада, како у материјалном, тако и у резултатском смислу. Материјални ниво Савеза смо подигли на висок степен, купили смо 270 струњача, комби, електроопрему, камере... Занимљиво је то да је све то и даље на броју, што говори о подигнутој свести. У 2022. години смо остварили резултате о којима некада нисмо ни сањали. Пре четири-пет година маштали смо о медаљама са европских купова, а ове године имамо две светске, шест европских и 15 са еврокупова, што је за респект. Имали смо и олимпијског кандидата после 25 година. Prеthodni је био Митар Милинковић из Беочина 1996. године. Радујем се што се квалитет yuda диже, а познато је да је у Југославији Војводина била престоница нашег спорта. Верујем да ћемо се убрзо приближити Београду који је сада испред нас – рекао је председник ЏСВ Мирољуб Ничић.

– Нови Сад је још увек најактуелнији, као највећи град и центар Војводине. Издвојио бих, поред Славије, Новосадски џудо клуб који прави европске и светске резултате као што је то учинио Душана Граховца, Пролетер из Зрењанина са Миланом Булајом на челу као прваком Европе и трећим на СП. Ту су и Словен из Руме, Борац из Новог Сада, па Беочин... Сви ови клубови имају јаку финансијску потпору локалне самоуправе. Новосадски клуб се ослања више на себе саме, ради се о лепој породици, коју предводи Миленко Андрић, која је из света бизниса. Нажалост, финансије су и даље проблем, ко их има више децу може да шаље на јаке међународне турнире и кампове. Када имате доброг такмичара, а немате новца, онда је то јако проблематично – истакао је Ничић.     

Поставили сте високе амбиције за наредни период?

– На првом месту имамо два циља. То је изградња тренажног џудо центра и приближавању нашег спорта школском систему. Први човек српског савеза и амбасадор у Будимпешти Иван Тодоров, који гради центар у престоници Србије, учествоваће у реализацији још два таква пројекта, у Новом Саду и Нишу. Нама, као његовој продуженој руци у Војводини, је то приоритет. Требало би да то буде објекат од 2.000-2.500 метара квадратних, на два-три нивоа, на територији Новог Сада (за сада у оптицају Tranyamеnt), где би биле заступљене велика сала, као и неколико мањих, велика теретана...  Такође, направили би и двадесетак соба, ресторан, бутике џудо опреме и суплементације. С тим ће кренути ренесанса џудо спорта у Војводини и моћи ћемо да причамо о светским и олимпијским резултатима. Више од 40 година маштамо о олимпијској медаљи, а последњу је освојио Славко Обадов.

Уницеф је џудо прогласио као најбољи спорт за развој психо-физичких и моторичких карактеристика код деце?

– Када Уницеф то тврди, онда је то научно поткрепљено. Труде се да џудо уђе као изборни предмет у основне школе, као што је то Брадић успео да уради у 30 осмолетки у Хрватској. То би био још један наш циљ. Свесни смо да је то тешко замисливо, али није неостварљиво. Наравно, иницијатива мора да крене од министарстава просвете, омладине и спорта. Имамо капацитет за тако нешто. То би требало најпре да се стави на пробни период. Већ смо правили пројекат за Нови Сад, чиме би професионални клубови добили већи број талената, а деца који нису за спорт добили би на здравственом нивоу. Сви бисмо имали вишеструку корист.

– У Србији данас имамо 12 одсто особа са инвалидитетом, што је око 700.000 инклузивних особа, које су углавном затворене у становима и немамо осећај колико људи има ту проблематику. Невероватан је податак да Холандија има 5.000 инклузивних yudista. Словенија је прва са наших простора која је почела да ради инклузивни џудо, иако су од лекара добили негативан одговор да се никако не упуштају у тај пројекат. Група тренера са проширеним видицима у Холандији је видела како се ради с таквим особама и то применила у Копру. После седам-осам месеци позвали су лекаре, који су били шокирани напретком те деце. У сарадњи са Словенцима почели смо да радимо инклузивни џудо, а међу првима то раде у Сомбору, Качареву, Суботици и у Новом Саду у клубу YUNS – рекао је Ничић.

Да ли ћете разрадити и целокупни систем рада како би се ниво yuda подигао на још виши ниво?

– Данашњи систем се заснива на фанатизму појединаца у клубовима. Изградњом центра правимо систем рада, тек тада ћемо моћи да причамо о озбиљнијим резултатима. Формирали смо озбиљан тим, који би требало да цео систем подигне на завидан ниво, да ћемо превазићи неке уочене недостатке и посветити се масовности и резултатима. Примера ради, Француска има око 66 милиона становника, а око милион регистрованих такмичара и 5.000 клубова. То је у преводу као када би сада Србија имала 100.000 такмичара. То је један град. Ето, зашто су Французи добри yudisti. Треба истаћи, да људи који се баве џудом постају изузетно јаке личности, а борбени карактер, упорност преносе да ли на науку, бизнис или политику. Морамо да признамо да је француска економија једна од најјачих у свету – издвојио је председник ЏСВ Мирољуб Ничић.

Јово Галић

оквир