Intervju, predsednik Džudo saveza Vojvodine Miroljub Ničić: Imamo fanatizam, da izgradimo i sistem

Tome ide u prilog i činjenica da se sednica Skupštine završila bez ijednog incidenta i neprijatne rečenice, što se nije moglo reći za one održane u poslednje dve decenije. Prvi čovek DŽSV naglašava da je to dokaz da je podignuta svest na nivo i da su počeli konačno da funkcionišu kao prava džudo porodica, da se međusobno cene, uvažavaju i razumeju jedni druge.

S kojim novim idejama, vizijom i izazovima ste zainteresovali delegate da vam daju drugi put poverenje da ih predvodite?

– Pre nego što vam odgovorim na to pitanje, rekao bih da smo u poslednje četiri godine napravili najbolje rezultate ikada, kako u materijalnom, tako i u rezultatskom smislu. Materijalni nivo Saveza smo podigli na visok stepen, kupili smo 270 strunjača, kombi, elektroopremu, kamere... Zanimljivo je to da je sve to i dalje na broju, što govori o podignutoj svesti. U 2022. godini smo ostvarili rezultate o kojima nekada nismo ni sanjali. Pre četiri-pet godina maštali smo o medaljama sa evropskih kupova, a ove godine imamo dve svetske, šest evropskih i 15 sa evrokupova, što je za respekt. Imali smo i olimpijskog kandidata posle 25 godina. Prethodni je bio Mitar Milinković iz Beočina 1996. godine. Radujem se što se kvalitet yuda diže, a poznato je da je u Jugoslaviji Vojvodina bila prestonica našeg sporta. Verujem da ćemo se ubrzo približiti Beogradu koji je sada ispred nas – rekao je predsednik DŽSV Miroljub Ničić.

– Novi Sad je još uvek najaktuelniji, kao najveći grad i centar Vojvodine. Izdvojio bih, pored Slavije, Novosadski džudo klub koji pravi evropske i svetske rezultate kao što je to učinio Dušana Grahovca, Proleter iz Zrenjanina sa Milanom Bulajom na čelu kao prvakom Evrope i trećim na SP. Tu su i Sloven iz Rume, Borac iz Novog Sada, pa Beočin... Svi ovi klubovi imaju jaku finansijsku potporu lokalne samouprave. Novosadski klub se oslanja više na sebe same, radi se o lepoj porodici, koju predvodi Milenko Andrić, koja je iz sveta biznisa. Nažalost, finansije su i dalje problem, ko ih ima više decu može da šalje na jake međunarodne turnire i kampove. Kada imate dobrog takmičara, a nemate novca, onda je to jako problematično – istakao je Ničić.     

Postavili ste visoke ambicije za naredni period?

– Na prvom mestu imamo dva cilja. To je izgradnja trenažnog džudo centra i približavanju našeg sporta školskom sistemu. Prvi čovek srpskog saveza i ambasador u Budimpešti Ivan Todorov, koji gradi centar u prestonici Srbije, učestvovaće u realizaciji još dva takva projekta, u Novom Sadu i Nišu. Nama, kao njegovoj produženoj ruci u Vojvodini, je to prioritet. Trebalo bi da to bude objekat od 2.000-2.500 metara kvadratnih, na dva-tri nivoa, na teritoriji Novog Sada (za sada u opticaju Tranyament), gde bi bile zastupljene velika sala, kao i nekoliko manjih, velika teretana...  Takođe, napravili bi i dvadesetak soba, restoran, butike džudo opreme i suplementacije. S tim će krenuti renesansa džudo sporta u Vojvodini i moći ćemo da pričamo o svetskim i olimpijskim rezultatima. Više od 40 godina maštamo o olimpijskoj medalji, a poslednju je osvojio Slavko Obadov.

Unicef je džudo proglasio kao najbolji sport za razvoj psiho-fizičkih i motoričkih karakteristika kod dece?

– Kada Unicef to tvrdi, onda je to naučno potkrepljeno. Trude se da džudo uđe kao izborni predmet u osnovne škole, kao što je to Bradić uspeo da uradi u 30 osmoletki u Hrvatskoj. To bi bio još jedan naš cilj. Svesni smo da je to teško zamislivo, ali nije neostvarljivo. Naravno, inicijativa mora da krene od ministarstava prosvete, omladine i sporta. Imamo kapacitet za tako nešto. To bi trebalo najpre da se stavi na probni period. Već smo pravili projekat za Novi Sad, čime bi profesionalni klubovi dobili veći broj talenata, a deca koji nisu za sport dobili bi na zdravstvenom nivou. Svi bismo imali višestruku korist.

– U Srbiji danas imamo 12 odsto osoba sa invaliditetom, što je oko 700.000 inkluzivnih osoba, koje su uglavnom zatvorene u stanovima i nemamo osećaj koliko ljudi ima tu problematiku. Neverovatan je podatak da Holandija ima 5.000 inkluzivnih yudista. Slovenija je prva sa naših prostora koja je počela da radi inkluzivni džudo, iako su od lekara dobili negativan odgovor da se nikako ne upuštaju u taj projekat. Grupa trenera sa proširenim vidicima u Holandiji je videla kako se radi s takvim osobama i to primenila u Kopru. Posle sedam-osam meseci pozvali su lekare, koji su bili šokirani napretkom te dece. U saradnji sa Slovencima počeli smo da radimo inkluzivni džudo, a među prvima to rade u Somboru, Kačarevu, Subotici i u Novom Sadu u klubu YUNS – rekao je Ničić.

Da li ćete razraditi i celokupni sistem rada kako bi se nivo yuda podigao na još viši nivo?

– Današnji sistem se zasniva na fanatizmu pojedinaca u klubovima. Izgradnjom centra pravimo sistem rada, tek tada ćemo moći da pričamo o ozbiljnijim rezultatima. Formirali smo ozbiljan tim, koji bi trebalo da ceo sistem podigne na zavidan nivo, da ćemo prevazići neke uočene nedostatke i posvetiti se masovnosti i rezultatima. Primera radi, Francuska ima oko 66 miliona stanovnika, a oko milion registrovanih takmičara i 5.000 klubova. To je u prevodu kao kada bi sada Srbija imala 100.000 takmičara. To je jedan grad. Eto, zašto su Francuzi dobri yudisti. Treba istaći, da ljudi koji se bave džudom postaju izuzetno jake ličnosti, a borbeni karakter, upornost prenose da li na nauku, biznis ili politiku. Moramo da priznamo da je francuska ekonomija jedna od najjačih u svetu – izdvojio je predsednik DŽSV Miroljub Ničić.

Jovo Galić

okvir