ОкоТВоко: Састанак без дневног реда

Господин, отац формата „Састанак без дневног реда” који је трајао од 1973. до 1990. године. Прилог никад није смео бити дужи од пет минута, увек је пуштао снимке острвског комичара Дејва Алена који је причао вицеве седећи у барској столици. Имао је поред себе сточић са чашом вискија и често је руком склањао пепео са својих панталона. То је била претеча данашњих стенд-ап комичара. Други познати комичар је био такође Енглез, Бени Хил.

Памтим и ексклузивне прилоге Мирослава Лазанског. У својим репортажама се сликао у некој фенси маскирној униформи. За многе жене и девојке Лазански је био секс икона а он се није бунио. Доносио је прилог и са америчке флоте али и из СССР-а. Музика је била посебна посластица. Тамо смо прво видели спотове Рафаеле Каре, групу ABBA, видели смо први спот Бој Џорџа и песму „Карма камелеон”, али и Мајкла Џексона. Ни домаћа сцена није заостајала. У „Састанку без дневног реда”, Неда Украден је била у белој венчаници попут лабудице. У диму и магли, премијерно је запевала „Зора је” далеке 1985. године. Тамо смо и први пут упознали нову певачицу „Нових фосила” Сању Долежал, а певала је „Било ми је први пут”. Када сам следеће године видео Сању Долежал у рукавицама и када је запевала „А још те волим” пустио сам сузу у својим тинејџерским данима. Зана Нимани је представила своју соло плочу „Што не знам где си сад”.

Залепугин је први пустио „Рокере с Мораву” иако никад народњаци нису имали места у његовим емисијама. Али кад је нешто оригинално, умео је да прекрши правило. Програмска кошуљица је била динамична. Гледали смо Гинисове рекорде а занимљивости из света припремао је Џело Хаџиселимовић. Мира Адања Полак је снимила интервју са Давидом Фростом. Биле су репортаже са Бахама. Био је и прилог о светском рекордеру који вози бицикл уназад. Јошко Марушић је правио духовите прилоге о смешној страни свакодневног понашања и како се крши бонтон. Томислав Курелец је представљао премијерне филмове. Господин Залепугин је открио своју биоенеригју и интересовао се за здрав живот. Нигде није ишао без виска и да се не провери биоенергија, тачно је знао шта сме да једе а шта не. Зато је и доживео лепе године. Његове емисије су биле прозор у свет. „Телевизијски човек не сме глуматати, шмирати”, говорио је Саша. Треба се понашати људски. Прославила га је и 200. епизода „Мале тајне велих мајстора кухиње” заједно са Стевом Карапанџом. Југословенски Роџер Мур урадио је интервјуе са Френком Синатром, Ричардом Никсоном, Софијом Лорен, али и интервју са Јосипом Брозом Титом, мада је Брозу Саша морао да исприча неки виц о маршалу јер је председник чуо да Саша пише добре вицеве. Али шта је био његов став? Саша Залепугин се није никада био бавио политиком. Као и увек догодила се освета медиокритета па је Саша био три године на „леду” због љубоморе и због тога што телевизија једе своју децу. Неко му је накачио етикету симбола Југославије и пензију је дочекао скинут са екрана. Очигледно завист и људмора су нешто што је свуда било исто. Некима је најслађе у вашару таштине да скину легенде са екрана.

Залепугин је неколико пута мењао број фиксног телефона колико су га гледаоци звали. Није га слава понела иако је добио четири венца листа „Студио” за најпопуларнију емисију и ТВ лице. Син Саше Залепугина је био музичар и свирао је са „Плавим оркестром” и Борисом Новковћем и групом „Ноћна стража”. Имао је два васпитана сина, а трећи брак му је био срећан јер је срео своју кармичку сродну душу. Саша се бавио и модом поред тога што је знао да ради све кућне послове. Његова супруга Тихана Харапин Залепугин је написала на Фејсбуку: „Збогом, душо моја, једино моје, чекај ме”. Саша Залепугин је гледао преко 1.000 канала сваки дан и тачно је видео шта нам се дешава, све је на исти калуп. Никад више „Састанак без дневног реда” и господина Саша Залепугина. И никад више таква недељна поподнева, бежите у природу а телевизију гледајте селективно.

Александар Филиповић