OkoTVoko: Sastanak bez dnevnog reda

Gospodin, otac formata „Sastanak bez dnevnog reda” koji je trajao od 1973. do 1990. godine. Prilog nikad nije smeo biti duži od pet minuta, uvek je puštao snimke ostrvskog komičara Dejva Alena koji je pričao viceve sedeći u barskoj stolici. Imao je pored sebe stočić sa čašom viskija i često je rukom sklanjao pepeo sa svojih pantalona. To je bila preteča današnjih stend-ap komičara. Drugi poznati komičar je bio takođe Englez, Beni Hil.

Pamtim i ekskluzivne priloge Miroslava Lazanskog. U svojim reportažama se slikao u nekoj fensi maskirnoj uniformi. Za mnoge žene i devojke Lazanski je bio seks ikona a on se nije bunio. Donosio je prilog i sa američke flote ali i iz SSSR-a. Muzika je bila posebna poslastica. Tamo smo prvo videli spotove Rafaele Kare, grupu ABBA, videli smo prvi spot Boj Džordža i pesmu „Karma kameleon”, ali i Majkla Džeksona. Ni domaća scena nije zaostajala. U „Sastanku bez dnevnog reda”, Neda Ukraden je bila u beloj venčanici poput labudice. U dimu i magli, premijerno je zapevala „Zora je” daleke 1985. godine. Tamo smo i prvi put upoznali novu pevačicu „Novih fosila” Sanju Doležal, a pevala je „Bilo mi je prvi put”. Kada sam sledeće godine video Sanju Doležal u rukavicama i kada je zapevala „A još te volim” pustio sam suzu u svojim tinejdžerskim danima. Zana Nimani je predstavila svoju solo ploču „Što ne znam gde si sad”.

Zalepugin je prvi pustio „Rokere s Moravu” iako nikad narodnjaci nisu imali mesta u njegovim emisijama. Ali kad je nešto originalno, umeo je da prekrši pravilo. Programska košuljica je bila dinamična. Gledali smo Ginisove rekorde a zanimljivosti iz sveta pripremao je Dželo Hadžiselimović. Mira Adanja Polak je snimila intervju sa Davidom Frostom. Bile su reportaže sa Bahama. Bio je i prilog o svetskom rekorderu koji vozi bicikl unazad. Joško Marušić je pravio duhovite priloge o smešnoj strani svakodnevnog ponašanja i kako se krši bonton. Tomislav Kurelec je predstavljao premijerne filmove. Gospodin Zalepugin je otkrio svoju bioenerigju i interesovao se za zdrav život. Nigde nije išao bez viska i da se ne proveri bioenergija, tačno je znao šta sme da jede a šta ne. Zato je i doživeo lepe godine. Njegove emisije su bile prozor u svet. „Televizijski čovek ne sme glumatati, šmirati”, govorio je Saša. Treba se ponašati ljudski. Proslavila ga je i 200. epizoda „Male tajne velih majstora kuhinje” zajedno sa Stevom Karapandžom. Jugoslovenski Rodžer Mur uradio je intervjue sa Frenkom Sinatrom, Ričardom Niksonom, Sofijom Loren, ali i intervju sa Josipom Brozom Titom, mada je Brozu Saša morao da ispriča neki vic o maršalu jer je predsednik čuo da Saša piše dobre viceve. Ali šta je bio njegov stav? Saša Zalepugin se nije nikada bio bavio politikom. Kao i uvek dogodila se osveta mediokriteta pa je Saša bio tri godine na „ledu” zbog ljubomore i zbog toga što televizija jede svoju decu. Neko mu je nakačio etiketu simbola Jugoslavije i penziju je dočekao skinut sa ekrana. Očigledno zavist i ljudmora su nešto što je svuda bilo isto. Nekima je najslađe u vašaru taštine da skinu legende sa ekrana.

Zalepugin je nekoliko puta menjao broj fiksnog telefona koliko su ga gledaoci zvali. Nije ga slava ponela iako je dobio četiri venca lista „Studio” za najpopularniju emisiju i TV lice. Sin Saše Zalepugina je bio muzičar i svirao je sa „Plavim orkestrom” i Borisom Novkovćem i grupom „Noćna straža”. Imao je dva vaspitana sina, a treći brak mu je bio srećan jer je sreo svoju karmičku srodnu dušu. Saša se bavio i modom pored toga što je znao da radi sve kućne poslove. Njegova supruga Tihana Harapin Zalepugin je napisala na Fejsbuku: „Zbogom, dušo moja, jedino moje, čekaj me”. Saša Zalepugin je gledao preko 1.000 kanala svaki dan i tačno je video šta nam se dešava, sve je na isti kalup. Nikad više „Sastanak bez dnevnog reda” i gospodina Saša Zalepugina. I nikad više takva nedeljna popodneva, bežite u prirodu a televiziju gledajte selektivno.

Aleksandar Filipović