Владичански двор на крају Змај Јовине улице представља једно од највреднијих архитектонских дела у Новом Саду и сврстава се међу симболе града, док је Владичански салаш, на другом крају града – на Руменачком путу, потпуно заборављена и међу историјским подацима ретко спомињана летња резиденција бачких епископа.
