Највише се штеди у еврима, од скора и штедња у рубљама

Пред округли сто на тему осигурања банкарских депозита, Ханић је оценио у изјави новинарима да је штедња у рубљама пролазна појава чији је узрок прилив људи из Русије који су овде отворили већи број компанија.



Не очекујем перспективно да ће долазити до знатно већег пораста штедње у рубљама, јер се не очекује прилив Руса у Србију, и других са руских говорних подручја где се рубља користи као валута, рекао је он.



Грађани Србије штеде најчешће у девизама, од чега је 90 одсто штедња у еврима, рекао је он.



Штедња грађана упркос свим неповољним утицајима, након извесног пада до кога је дошло у марту и априлу, веома се брзо опоравила. Дошло је до извесне промене структуре штедње у том периоду, смањен је део у динарима, а повећан у еврима, али се касније десио и обрнути процес, рекао је он.



Изразио је очекивање да ће се због атрактивних камата, али и других погодности повећати динарска штедња, што води остваривању стратешких циљева у погледу динаризације



Тенденција динаризације је на срећу изражена у последњих неколико година. Удео динарске у укупној штедњи се повећава током времена, рекао је он.



Говорећи о изазовима инфлације, Ханић је казао да ће и Народна банка Србије реаговати повећањем референтне камате, као што чине Европска централна банка и амерички ФЕД.



На тај начин делује на обуздавање тражње. Сматра се да се да је много бржи пораст тражње од камате фактор који доводи до пораста цена и инфлације, рекао је он.



Додао је да ваља имати у виду да тај економски лек има врло озбиљну економску последицу а то је успоравање економске активности, стагнацију а у неким случајевима и опадање економске активности.



Сматра се да је боље привремено жртвовати раст БДП да би се изборили са инфлацијом, обезбедили да она постепено опада, и да се крајем наредне и можда почетком 2024. године врати у такозване оптималне оквире, рекао је он.



Ханић је истакао да је веома важно одржати поверење у банкарски систем јер без штедње нема раста.

Чешћа отуђења имовине банака у стечају

Када немамо штедње, онда немамо могућности да финансирамо привреду у довољној мери, многи развојни пројекти остају неактивнирани, то успорава раст предузећа што је у макро размерама доводи до општег пада економске активности што се види кроз пад БДП-а, рекао је он.



Једна од функција Агенције на чијем је Ханић челу је да буде и стечајни управник банака.



Раније критике раде биле су у погледу спорости одвијања процеса окончавања стечајева банака. Важно је да се у тим стечајевима остваре деобе и да заробљена средства што пре дођу у руке поверилаца којима и припадају. Мислим да смо у последњих неколико година успели снажно да убрзамо те процесе, рекао је он.



Навео је да су сада чешћа отуђења имовине банака у стечају, а да је убрзан и процес наплате од стране дужника стечајних дужника.



Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић је ситуацију, у којој кредити постају све скупљи и све их је мање са фиксном каматом, оценио као последицу предузетих мера рестриктивне монетарне политике у борби против инфлације.



Смањује се количина новца у оптицају. Новац постаје недоступнији, што се на банкарски сектор прелива у смислу давања и цене кредита, рекао је он.



У условима двоцифрене инфлације мере су лек који се мора применити да би се она прво зауставила а затим вратила у границе које је назначила НБС.



Он је истакао да је банкарски сектор показао снагу у ситуацијама Ковида 19 и инфлације.



Здрав банкарски сектор, који је стабилан, ликвидан и солвентан је добар за привреду и грађане Србије. Сада постоје инфлаторни притисци а банкарски сектор наставља да кредитира привреду и грађана. Цене кредита су у очекиваним границама повољности, а грађани и привреда настављају да их узимају, што је добро за привредну активност и креирање тражње, рекао је он.

Профитне стопе банака далеко мање него

Неке европске земље најављују додатно опорезивања банкарских профита а Васић каже да такве идеје не стоје за банкарски сектор Србије.



Ми немамо некакав екстрапрофит, чак је у односу на prеthodnе године профит и смањен, рекао је он и подсетио на значајну додатну подршку коју је овај сектор пружио грађанима и привреди од 2020. године.



Поручио је да не може бити добро банкама, а да не буде добро грађанима, и обрнуто.



У нашем банкарском сектору профитне стопе су далеко мање него у prеthodnim годинама. Али то је допринос и нашег банкарског сектора општој економској ситуацији у свету, а пре свега у Србији, рекао је он.



Округли сто у недељи штедње на тему "Систем осигурања депозита као фактор стабилности финансијског система" који уз Агенцију и Удружења банака организује и Београдска банкарска адемија окупио је и представнике више банака и НБС.