ТВОЈА РЕЧ Марко Пауновић је победник светског такмичења из енглеског за 2022. годину

Он је том приликом освојио 107 поена, што је најбољи икада остварен резултат, чиме је убедљиво био бољи од осталих такмичара, којих је, у финалној рунди, било око 150.

Марко је тренутно студент прве године одсека за међународне студије на Факултету политичких наука у Београду, јер, како каже, тамо га је срце одвело.

- У најопштијем смислу, то је тема која ме занима, не конкретно због неких каријерних амбиција, него зато што бих волео више да знам о ономе што се изучава на том смеру.

Шта, онда, планираш кад завршиш?

- Не знам, искрено. Немам неке конкретно зацртане планове. Волео бих што више да се потрудим на факултету, што боље да га завршим и онда ћемо видети.

Интересантна став, с обзиром на то да људи уписују факултет у односу на то чиме би волели да се баве једног дана...

- Да, а овај смер генерално јесте каријеристички, али ја сам пратио срце.

Лепо. Али, у свему томе ти добро дође твоје врхунско познавање енглеског. Откуд интересовање према том језику?

- Имам ту срећу да ми оба родитеља предају енгелску и америчку књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, па сам цео живот окружен енглеским, а и језици ме, генерално, занимају. У Карловачкој гимназији сам учио шпански као главни језик. А и да сам хтео, нисам могао да избегнем енглески.

Данас млади много боље знају енглески језик него што су знали њихови вршњаци пре десет, 15 и више година. Шта све утиче на то?

- Живимо у дигиталној ери и све је на енглеском, не може се од њега побећи. Како бих рекао, докле год је човек у контакту са технологијама 21. века, једноставно је неизбежно да ће бити и у контакту са енглеским и, хтео не хтео, усвојиће га макар мало.

Колико такав начин учења језика доводи до тога да се енглески исквари?

- Доприноси, свакако, малтене у потпуности. Ја језике видим примарно као средство комуникације, зато их и не студирам, па са тог становишта мислим да ако неки сланг доминира, тако и треба да буде. То је природни ток еволуције, да тако кажем, али, наравно, јако је лепо знати правилно говорити неки језик.

Колико читаш на енглеском?

- Читао сам доста, сад кад је кренуо факултет, читам само стручну литературу, што је моја грешка. Али да је мени довољно стало, читао бих и нешто друго. Мада, цео живот више читам на енглеском него на српском. Не могу да кажем да је то за похвалу, али ми јесте помогло у сваком погледу.

Како изгледа процес у твојој глави кад причаш, слушаш или читаш на енглеском? Да ли преводиш себи речи или све изгледа као да ти је то матерњи?

- Да не звучим нескромно, али одмах могу да се прешалтам на језик. И то је зато што ван школе нисам никад похађао формалне часове енглеског језика, тако да сам све научио из музике, филмова, игрица... Самим тим сам усвојио неки природнији прилаз језику.

Да ли причаш британски енглески или амерички?

- Мој избор није баш добар, самим тим по потреби се користим америчким јер је лакши. И на такмичењу сам причао амерички енглески на говорном делу.

Ако се овако настави омасовљавање енглеског језика, да ли би он могао да постане неки пандан есперанту, да постане универзални језик у сваком смислу?

- Мислим да се то већ дешава, што се види и по нашој средини, а опет, не знам, лично не вреднујем енглески језик више од било ког другог језика. Али, слично ономе што смо рекли, ако то треба тако да буде, то ће и бити. То је неки природни ток, а и можда не би било лоше јер је енглески на том неком површинском нивоу врло лак за усвајање.

С обзиром на то да говориш више језика, колико је енглески лак или тежак за учење?

- Не бих рекао да имам неку реалну слику о томе јер енглески нисам учио формално, само је цео живот ту око мене, па нисам себи ни могао да поставим то питање.

Да ли постоји још неки језик који би волео да научиш?

- Приватно сам учио немачки, а у основној школи сам учио руски. Оба су ми јако лепа језика и гледам да са оба останем у контакту што више могу. А овако, желео бих да научим још један романски, осим шпанског, не знам који би то био. Можда португалски.

Недавно си се преселио у Београд. Какви су ти утисци што се тиче студија и живота? Велика је разлика у осносу на све оно што си навикао овде...

- На факултету је све супер и занимљиво засад, јако ми се свиђа и драго ми је што сам то уписао. А што се тиче живота, нисам далеко од Новог Сада, ту сам за пола сата, ако желим. Али, свакако јесте другачији темпо и већа је средина, све је ужурбаније, мада ништа ми посебно није тешко пало.

Шта радиш у слободно време?

- Свирам гитару, али није да се истичем у томе. Како сам на факултету, гледам да што више учим, али у слободно време највише свирам или се дружим.

Л. Радловачки