TVOJA REČ Marko Paunović je pobednik svetskog takmičenja iz engleskog za 2022. godinu

On je tom prilikom osvojio 107 poena, što je najbolji ikada ostvaren rezultat, čime je ubedljivo bio bolji od ostalih takmičara, kojih je, u finalnoj rundi, bilo oko 150.

Marko je trenutno student prve godine odseka za međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, jer, kako kaže, tamo ga je srce odvelo.

- U najopštijem smislu, to je tema koja me zanima, ne konkretno zbog nekih karijernih ambicija, nego zato što bih voleo više da znam o onome što se izučava na tom smeru.

Šta, onda, planiraš kad završiš?

- Ne znam, iskreno. Nemam neke konkretno zacrtane planove. Voleo bih što više da se potrudim na fakultetu, što bolje da ga završim i onda ćemo videti.

Interesantna stav, s obzirom na to da ljudi upisuju fakultet u odnosu na to čime bi voleli da se bave jednog dana...

- Da, a ovaj smer generalno jeste karijeristički, ali ja sam pratio srce.

Lepo. Ali, u svemu tome ti dobro dođe tvoje vrhunsko poznavanje engleskog. Otkud interesovanje prema tom jeziku?

- Imam tu sreću da mi oba roditelja predaju engelsku i američku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, pa sam ceo život okružen engleskim, a i jezici me, generalno, zanimaju. U Karlovačkoj gimnaziji sam učio španski kao glavni jezik. A i da sam hteo, nisam mogao da izbegnem engleski.

Danas mladi mnogo bolje znaju engleski jezik nego što su znali njihovi vršnjaci pre deset, 15 i više godina. Šta sve utiče na to?

- Živimo u digitalnoj eri i sve je na engleskom, ne može se od njega pobeći. Kako bih rekao, dokle god je čovek u kontaktu sa tehnologijama 21. veka, jednostavno je neizbežno da će biti i u kontaktu sa engleskim i, hteo ne hteo, usvojiće ga makar malo.

Koliko takav način učenja jezika dovodi do toga da se engleski iskvari?

- Doprinosi, svakako, maltene u potpunosti. Ja jezike vidim primarno kao sredstvo komunikacije, zato ih i ne studiram, pa sa tog stanovišta mislim da ako neki slang dominira, tako i treba da bude. To je prirodni tok evolucije, da tako kažem, ali, naravno, jako je lepo znati pravilno govoriti neki jezik.

Koliko čitaš na engleskom?

- Čitao sam dosta, sad kad je krenuo fakultet, čitam samo stručnu literaturu, što je moja greška. Ali da je meni dovoljno stalo, čitao bih i nešto drugo. Mada, ceo život više čitam na engleskom nego na srpskom. Ne mogu da kažem da je to za pohvalu, ali mi jeste pomoglo u svakom pogledu.

Kako izgleda proces u tvojoj glavi kad pričaš, slušaš ili čitaš na engleskom? Da li prevodiš sebi reči ili sve izgleda kao da ti je to maternji?

- Da ne zvučim neskromno, ali odmah mogu da se prešaltam na jezik. I to je zato što van škole nisam nikad pohađao formalne časove engleskog jezika, tako da sam sve naučio iz muzike, filmova, igrica... Samim tim sam usvojio neki prirodniji prilaz jeziku.

Da li pričaš britanski engleski ili američki?

- Moj izbor nije baš dobar, samim tim po potrebi se koristim američkim jer je lakši. I na takmičenju sam pričao američki engleski na govornom delu.

Ako se ovako nastavi omasovljavanje engleskog jezika, da li bi on mogao da postane neki pandan esperantu, da postane univerzalni jezik u svakom smislu?

- Mislim da se to već dešava, što se vidi i po našoj sredini, a opet, ne znam, lično ne vrednujem engleski jezik više od bilo kog drugog jezika. Ali, slično onome što smo rekli, ako to treba tako da bude, to će i biti. To je neki prirodni tok, a i možda ne bi bilo loše jer je engleski na tom nekom površinskom nivou vrlo lak za usvajanje.

S obzirom na to da govoriš više jezika, koliko je engleski lak ili težak za učenje?

- Ne bih rekao da imam neku realnu sliku o tome jer engleski nisam učio formalno, samo je ceo život tu oko mene, pa nisam sebi ni mogao da postavim to pitanje.

Da li postoji još neki jezik koji bi voleo da naučiš?

- Privatno sam učio nemački, a u osnovnoj školi sam učio ruski. Oba su mi jako lepa jezika i gledam da sa oba ostanem u kontaktu što više mogu. A ovako, želeo bih da naučim još jedan romanski, osim španskog, ne znam koji bi to bio. Možda portugalski.

Nedavno si se preselio u Beograd. Kakvi su ti utisci što se tiče studija i života? Velika je razlika u osnosu na sve ono što si navikao ovde...

- Na fakultetu je sve super i zanimljivo zasad, jako mi se sviđa i drago mi je što sam to upisao. A što se tiče života, nisam daleko od Novog Sada, tu sam za pola sata, ako želim. Ali, svakako jeste drugačiji tempo i veća je sredina, sve je užurbanije, mada ništa mi posebno nije teško palo.

Šta radiš u slobodno vreme?

- Sviram gitaru, ali nije da se ističem u tome. Kako sam na fakultetu, gledam da što više učim, ali u slobodno vreme najviše sviram ili se družim.

L. Radlovački