Десет метара дневно кроз Фрушку гору
Директор "Коридора Србије" Александар Антић обишао је градилиште тунела Иришки венац на Фрушкогорском коридору, где је, како је "Дневник" већ писао, почело бушење, након скоро годину и по дана припрема околног терена и градње потпорних зидова.
Антић је у среду подсетио да је у питању будући најдужи тунел у Србији, дуг око 3,5 километра, са две тунелске цеви.
- Ми смо пре неколико недеља отпочели с бушењем тунела, десне тунелске цеви. И до сада смо, с ове стране где се налази улазни портал, и са друге стране, према Општини Ириг, где се налази излазни портал, на десној цеви ископали неких петнаестак метара – изјавио је том приликом Антић, који је своју посету објавио на свом Инстаграм налогу.
Како и даље не добијамо одговоре на питања у вези са радовима на Фрушкогорском коридору, на прву лопту овакав прогрес може да забрине, с обзиром да би петнаестак метара за неколико недеља, значило да би преосталих 7.000 метара у обе тунелске цеви било завршено далеко касније од пролећа 2025. године, када би требало да је крајњи рок. Ипак, Антић има објашњење:
- У овој првој фази, ти кораци морају да иду лагано, зато што је таква технологија посла, зато што је пут изнад самог улаза у тунел. Пошто имамо две тунелске цеви, имаћемо четири нападне тачке на којима очекујемо да ће динамика бити два, до два и по метра дневно – појаснио је Антић у изјавио за медије.
Ова динамика говори да би, кад буду "нападнуте" све четири тачке бушења тунела и ако се на свакој напредује темпом који је Антић проценио, само бушење могло би да буде завршено за две до две и по године.
Подсетимо, почетком јула, Антић је навео да извођач радова, кинески ЦРБЦ, има обичај да темељно припрема услове за извођење радова, да би онда веома брзо урадио задати посао.
- На тунелу радимо улазни и излазни портал, урадили смо све приступне саобраћајнице, обезбеђујемо све косине. Јако је важно да та фаза, пре него што кренемо у бушење тунела, буде темељно урађена како не бисмо имали проблема током самог бушења тунела и како бисмо стабилизовали читаву ту конструкцију - рекао је тада Антић изразивши очекивање да ће се ускоро успоставити динамика радова којом ће сви бити задовољни.
Радови на двоцевном тунелу испод Фрушке горе, а самим тим и на Фрушкогорском коридору, свечано су отпочели 1. маја 2021. године. Траса ове брзе саобраћајнице дуга је 47,7 километара и издељена је на четири деонице: прва је од петље с ауто-путем Е75 до Парагова, друга је од Парагова до почетка обилазнице око Руме, трећа од петље код Каћа до петље на ауто-путу Е75, а четврта је сама обилазница око Руме.
Овим правцем прође око 900 камиона дневно и 10.000 возила, што га чини једним од најоптерећнијих у држави. Нови коридор ће заобићи Ириг са западне стране, а у близини ће бити изграђена и наплатна станица. Кроз уговор са Кином, држава је обезбедила 715 милиона долара за овај посао, чији крај је заказан за април 2025. године.
Осим што ће омогућити везу са ауто-путем Рума-Шабац и брзом саобраћајницом Шабац-Лозница, те тиме и везу западне Србије и БиХ ка северу и истоку, Фрушкогорски коридор ће излазити и на садашњи ауто-пут Београд-Суботица код бензинске станице "Минут", али и на будући ауто-пут Нови Сад-Зрењанин-Београд, чији почетак градње се очекује крајем године.
Уједно, на територији Новог Сада, Коридор ће служити као јужна и источна градска обилазница за теретни саобраћај, док ће остала возила моћи да користе и мост који се гради између Новог Сада и Сремске Каменице, јер ће се обилазница око Каменице укрштати с Коридором код мотела "Сунце" на Парагову. Као додатак, за тешке камионе и шлепере који имају крајњу адресу у Новом Саду, гради се и одвајање према друмско-железничком мосту, што ће заправо бити обилазница око Петроварадина.
Од Фрушкогорског коридора се очекује да растерети од тешког теретног саобраћаја Фрушку гору, Ириг, делове Новог Сада, првенствено Партизанску улицу и Салајку и омогући бржи и безбеднији проток људи и робе.
С. Крстић