Лажна сигурност у брању гљива може да се освети

Међутим, приличан број гљива које расту на Фрушкој гори је отрован те је опрезност обавезна како се не би поновио трагичан случај масовног тровања који се пре неколико дана догодио у Шапцу.

Према речима Стевана Балубана из Гљиварског друштва Нови Сад (ГДНС), случајеви тровања у Новом Саду и околини су врло ретки, добрим делом и због активног Гљиварског друштва које постоји 19 година и окупља око 300 чланова.

- Сви су прошли барем основну обуку у вези са препознавањем отровних гљива и наши чланови активно учествују у свим цивилним акцијама града на смањењу могућности тровања. Већина грађана из Новог Сада и околине које занимају гљиве су се учланили у Друштво и напредују са учењем према својим интересовањима. Такође, ових 19 година одржавамо манифестације и окупљања у Новом Саду и на Фрушкој гори које посети велики број грађана и ту смо да одговоримо на сва питања. Имамо фејсбук групу са великим бројем чланова и веома посећен сајт са обиљем информација о гљивама, предавањима, манифестацијама ГДНС, као и манифестацијама других Гљиварских друштава у Србији. Оно што би свакако требало учинити у будућности је да се оствари сарадња ГДНС са Пијацама у Новом Саду да би се евентуална шанса за тровање грађана свела на најмању могућу меру – каже Стеван Балубан.

Према његовим речима, не постоји неко генерално правило како се распознају отровне од јестивих гљива, већ се мора појединачно упознавати једна по једна гљива.

- У брање гљива барем за почетак требало би ићи са искуснијим гљиварима и члановима ГДНС и зато предлажем грађанима које интерсују гљиве да се учлане у најближе Гљиварско друштво. Свакако треба почети учење од отровних гљива. Ту може да помогне литература и Фејсбук, али основно је да идете у гљиварење са искуснијим гљиварима – напомиње Балубан и додаје да је за почетак најважније упознавање отровних гљива. -Ако за једну годину научите десетак врста отровних, јестивих или нејестивих гљива, за пар година знаћете довољно за самосталне одласке у шуму и брање гљива. Међутим, са учењем се стиче и лажна сигурност и то се може осветити. И најискуснији гљивари морају стално да буду на опрезу и пажљиво и правилно беру гљиве да би уочили све њихове карактеристике битне за детерминацију – упозорава Стеван Балубан из Гљиварског друштва Нови Сад.

Он указује и на неке од најчешћих заблуда које се тичу брања и конзумирања гљива.

- Често се може чути да су све гљиве које на пресеку мењају боју – отровне, што није тачно јер рецимо у роду Болетацае (вргањевке) има више врста које на пресеку више или мање мењају боју меса, а јестиве су или условно јестиве. Исто тако погрешно се наводи да су отровне и све гљиве јарко дречавих боја, јер не постоје општа правила по питању боја, мириса или укуса. Једна од најукуснијих у свету гљива благва, јајчара или кнегиња (Аманита цаесареа) је такође у јаркој жуто naranyastoj боји – каже Балубан.

Сезона сакупљања гљива траје целе године, дакле свих 12 месеци и у том смислу постоји подела на пролећне, летње, јесење и зимске врсте гљива.

- Истина, зими их има најмање, али и тада у природи расту неке веома укусне и јестиве гљиве. На пример Плеуротус остреатус - буковача расте баш зими, има тамнију боју од куповне, чвршће месо а и много је укуснија. Тренутно се у Фрушкој гори може пронаћи велики број јестивих гљива. Поменуо бих само неке од њих: Мацролепиота процера - сунчаница, Cantharеllus цибариус - лисичарка, Cratеrеllus цорнуцопиоидес - црна труба, Фистулина хепатица - јетренка или говеђи језик и друге – наводи Балубан.

Истовремено по Фрушкој гори расту, и има их у великом броју, и отровне гљиве попут Аманита phalloidеs - зелена пупавка, Аманита panthеrina - пантеровка, Омпхалотус олеариус - заводница или лажна лисичарка,  Ентолома синуатум - оловаста рудолиска, Агарицус džanthodеrmus - отровни шампињон и друге такође отровне гљиве.

Према његовим речима једна од заблуда је и да се гљиве могу, па чак и требају јести сваког дана јер гљиве садрже хитин који је тешко сварљив и у већој количини оптерећује или смета желуцу. Поред многих корисних материја за човеков организам, садрже мање или више и неке штетне те се  не препоручује више од килограм свежих гљива недељно.

- Такође постоји мит да су гљиве које једу пужеви јестиве што је скроз погрешно јер пужеви једу и најотровнију гљиву на нашим просторима Аманита Пхалоидес - Зелену пупавку – наводи Балубан и додаје да се никако не би требало ослањати на апликације за препознавање врста на рачунару или телефону јер оне тешко могу бити поуздане због невероватне варијабилности у бојама, величинама и облицима плодних тела гљива.  Он је позвао све заинтересоване за упознавање гљива на 19. „Сусрете гљивара“ који ће се од 21. до 23. октобра одржати на Фрушкој гори. 

Нико Перковић