Lažna sigurnost u branju gljiva može da se osveti

Međutim, priličan broj gljiva koje rastu na Fruškoj gori je otrovan te je opreznost obavezna kako se ne bi ponovio tragičan slučaj masovnog trovanja koji se pre nekoliko dana dogodio u Šapcu.

Prema rečima Stevana Balubana iz Gljivarskog društva Novi Sad (GDNS), slučajevi trovanja u Novom Sadu i okolini su vrlo retki, dobrim delom i zbog aktivnog Gljivarskog društva koje postoji 19 godina i okuplja oko 300 članova.

- Svi su prošli barem osnovnu obuku u vezi sa prepoznavanjem otrovnih gljiva i naši članovi aktivno učestvuju u svim civilnim akcijama grada na smanjenju mogućnosti trovanja. Većina građana iz Novog Sada i okoline koje zanimaju gljive su se učlanili u Društvo i napreduju sa učenjem prema svojim interesovanjima. Takođe, ovih 19 godina održavamo manifestacije i okupljanja u Novom Sadu i na Fruškoj gori koje poseti veliki broj građana i tu smo da odgovorimo na sva pitanja. Imamo fejsbuk grupu sa velikim brojem članova i veoma posećen sajt sa obiljem informacija o gljivama, predavanjima, manifestacijama GDNS, kao i manifestacijama drugih Gljivarskih društava u Srbiji. Ono što bi svakako trebalo učiniti u budućnosti je da se ostvari saradnja GDNS sa Pijacama u Novom Sadu da bi se eventualna šansa za trovanje građana svela na najmanju moguću meru – kaže Stevan Baluban.

Prema njegovim rečima, ne postoji neko generalno pravilo kako se raspoznaju otrovne od jestivih gljiva, već se mora pojedinačno upoznavati jedna po jedna gljiva.

- U branje gljiva barem za početak trebalo bi ići sa iskusnijim gljivarima i članovima GDNS i zato predlažem građanima koje intersuju gljive da se učlane u najbliže Gljivarsko društvo. Svakako treba početi učenje od otrovnih gljiva. Tu može da pomogne literatura i Fejsbuk, ali osnovno je da idete u gljivarenje sa iskusnijim gljivarima – napominje Baluban i dodaje da je za početak najvažnije upoznavanje otrovnih gljiva. -Ako za jednu godinu naučite desetak vrsta otrovnih, jestivih ili nejestivih gljiva, za par godina znaćete dovoljno za samostalne odlaske u šumu i branje gljiva. Međutim, sa učenjem se stiče i lažna sigurnost i to se može osvetiti. I najiskusniji gljivari moraju stalno da budu na oprezu i pažljivo i pravilno beru gljive da bi uočili sve njihove karakteristike bitne za determinaciju – upozorava Stevan Baluban iz Gljivarskog društva Novi Sad.

On ukazuje i na neke od najčešćih zabluda koje se tiču branja i konzumiranja gljiva.

- Često se može čuti da su sve gljive koje na preseku menjaju boju – otrovne, što nije tačno jer recimo u rodu Boletacae (vrganjevke) ima više vrsta koje na preseku više ili manje menjaju boju mesa, a jestive su ili uslovno jestive. Isto tako pogrešno se navodi da su otrovne i sve gljive jarko drečavih boja, jer ne postoje opšta pravila po pitanju boja, mirisa ili ukusa. Jedna od najukusnijih u svetu gljiva blagva, jajčara ili kneginja (Amanita caesarea) je takođe u jarkoj žuto naranyastoj boji – kaže Baluban.

Sezona sakupljanja gljiva traje cele godine, dakle svih 12 meseci i u tom smislu postoji podela na prolećne, letnje, jesenje i zimske vrste gljiva.

- Istina, zimi ih ima najmanje, ali i tada u prirodi rastu neke veoma ukusne i jestive gljive. Na primer Pleurotus ostreatus - bukovača raste baš zimi, ima tamniju boju od kupovne, čvršće meso a i mnogo je ukusnija. Trenutno se u Fruškoj gori može pronaći veliki broj jestivih gljiva. Pomenuo bih samo neke od njih: Macrolepiota procera - sunčanica, Cantharellus cibarius - lisičarka, Craterellus cornucopioides - crna truba, Fistulina hepatica - jetrenka ili goveđi jezik i druge – navodi Baluban.

Istovremeno po Fruškoj gori rastu, i ima ih u velikom broju, i otrovne gljive poput Amanita phalloides - zelena pupavka, Amanita pantherina - panterovka, Omphalotus olearius - zavodnica ili lažna lisičarka,  Entoloma sinuatum - olovasta rudoliska, Agaricus džanthodermus - otrovni šampinjon i druge takođe otrovne gljive.

Prema njegovim rečima jedna od zabluda je i da se gljive mogu, pa čak i trebaju jesti svakog dana jer gljive sadrže hitin koji je teško svarljiv i u većoj količini opterećuje ili smeta želucu. Pored mnogih korisnih materija za čovekov organizam, sadrže manje ili više i neke štetne te se  ne preporučuje više od kilogram svežih gljiva nedeljno.

- Takođe postoji mit da su gljive koje jedu puževi jestive što je skroz pogrešno jer puževi jedu i najotrovniju gljivu na našim prostorima Amanita Phaloides - Zelenu pupavku – navodi Baluban i dodaje da se nikako ne bi trebalo oslanjati na aplikacije za prepoznavanje vrsta na računaru ili telefonu jer one teško mogu biti pouzdane zbog neverovatne varijabilnosti u bojama, veličinama i oblicima plodnih tela gljiva.  On je pozvao sve zainteresovane za upoznavanje gljiva na 19. „Susrete gljivara“ koji će se od 21. do 23. oktobra održati na Fruškoj gori. 

Niko Perković