Под органском производњом око 23.500 хектара, предњачи Војводина

Према њеним речима, повећава се и број животиња које се гаје органски као и произвођача укључених у ову производњу при чему су малопродајне цене органских производа, за разлику од оних добијених на конвенционалан начин, остале на прошлогодишњем нивоу или су тек незнатно повећане.



У Србији је највише површина под органским воћем и виноградима а иза њих су житарице, док је нажалост поврће најмање заступљено. Повећавају се и површине под крмним и индустријским биљем и то зато што се код нас интензивно развија сточарска органска производња, а поменути производи су превасходно намењени исхрани животиња, наводи Симић.



Када је реч о регионима где је органска производња најзаступљенија, ситуација варира из године у годину, а лане је то била Војводине, док је регион Београда на зачељу.



Што се тиче животиња које се гаје органски, последњих година је порасла производња живине, а раст је изражен и у пчеларској производњи.



Радује и повећање грла говеда за шта је заслужно укључивање већих група у планинским подручјима, што уз ранију фарму у Војводини даје добре резултате.



Узлазни тренд се бележи и код броја произвођача, којих је лане било око 6.500.



Код нас постоје два основна модела укључивања у органску производњу. Један је када се укључују појединци који су носиоци сопственог сертификата, а друго су они укључени у кооперативе односно они су кооперанти некога од правних лица које им обезбеђује све што им је њима потребно за производњу, од инпута, едуакције, откупа и слично и њих је много више, истиче саговорница Танјуга.



Као посебно важно наводи да у нашој регулативи групну органску производњу имамо предвиђену већ дужи низ година док је Европске уније то као могућност увела тек у својој најновијој регулативи која је ступила на снагу 1. јануара ове године.



И поред пораста површина под органском производњом, њихов удео у укупним обрадивим површинама је мали.



Тренутно под органском производњом је око 23.500 хектара, што је око један одсто од укупно обрадивих површина. Тиме наравно нисмо задовољни с обзиром да су нам ресурси и капацитети много већи, каже Симић.



Додаје да је за очекивати да се овај проценат у будућности повећа пошто је органска производња све популарнија, а и због изазова са којима се у последње време суочавају конвенционлани произвођачи, где се пре свега мисли на цене минералних ђубрива.



Те цене стално расту, а њихова употреба је забрањена у органској производњи, што према речима саговорнице Танјуга, може ићи у прилог окретању произвођача ка овој врсти производње.



Говорећи о томе како је криза утицала на органску производњу, Симић наводи да је пандемија поспешила пораст продаје јер су људи тада почели више да размишљају о важности хране коју једу, а тај тренд је задржан и у 2021. години.



Што се тиче најновије, овогодишње кризе, још немамо прецизне податке. Према подацима из земаља ЕУ потразња је унеколико пала, а претпостављамо да је разлог у томе што су се људи уплашили за своју егзистенцију, због чега није пала само куповина органских него и свих производа, каже Симић.



Истиче да још нема прецизних података о стању у нашој земљи али да према информацијама наших произвођача који снабдевају велике трговинске ланце или мање продавнице, продаја за сада није пала.



Мислим да је то због тога што органски производи нису поскупели. Доста органских произвођача нам је рекло да су ове године задржали малопродајне цене на прошлогодишњем нивоу, каже она.



Додаје да ако је и било оних који су подигли цене, да су поскупљења и код њих била незнатна.