Pod organskom proizvodnjom oko 23.500 hektara, prednjači Vojvodina

Prema njenim rečima, povećava se i broj životinja koje se gaje organski kao i proizvođača uključenih u ovu proizvodnju pri čemu su maloprodajne cene organskih proizvoda, za razliku od onih dobijenih na konvencionalan način, ostale na prošlogodišnjem nivou ili su tek neznatno povećane.



U Srbiji je najviše površina pod organskim voćem i vinogradima a iza njih su žitarice, dok je nažalost povrće najmanje zastupljeno. Povećavaju se i površine pod krmnim i industrijskim biljem i to zato što se kod nas intenzivno razvija stočarska organska proizvodnja, a pomenuti proizvodi su prevashodno namenjeni ishrani životinja, navodi Simić.



Kada je reč o regionima gde je organska proizvodnja najzastupljenija, situacija varira iz godine u godinu, a lane je to bila Vojvodine, dok je region Beograda na začelju.



Što se tiče životinja koje se gaje organski, poslednjih godina je porasla proizvodnja živine, a rast je izražen i u pčelarskoj proizvodnji.



Raduje i povećanje grla goveda za šta je zaslužno uključivanje većih grupa u planinskim područjima, što uz raniju farmu u Vojvodini daje dobre rezultate.



Uzlazni trend se beleži i kod broja proizvođača, kojih je lane bilo oko 6.500.



Kod nas postoje dva osnovna modela uključivanja u organsku proizvodnju. Jedan je kada se uključuju pojedinci koji su nosioci sopstvenog sertifikata, a drugo su oni uključeni u kooperative odnosno oni su kooperanti nekoga od pravnih lica koje im obezbeđuje sve što im je njima potrebno za proizvodnju, od inputa, eduakcije, otkupa i slično i njih je mnogo više, ističe sagovornica Tanjuga.



Kao posebno važno navodi da u našoj regulativi grupnu organsku proizvodnju imamo predviđenu već duži niz godina dok je Evropske unije to kao mogućnost uvela tek u svojoj najnovijoj regulativi koja je stupila na snagu 1. januara ove godine.



I pored porasta površina pod organskom proizvodnjom, njihov udeo u ukupnim obradivim površinama je mali.



Trenutno pod organskom proizvodnjom je oko 23.500 hektara, što je oko jedan odsto od ukupno obradivih površina. Time naravno nismo zadovoljni s obzirom da su nam resursi i kapaciteti mnogo veći, kaže Simić.



Dodaje da je za očekivati da se ovaj procenat u budućnosti poveća pošto je organska proizvodnja sve popularnija, a i zbog izazova sa kojima se u poslednje vreme suočavaju konvencionlani proizvođači, gde se pre svega misli na cene mineralnih đubriva.



Te cene stalno rastu, a njihova upotreba je zabranjena u organskoj proizvodnji, što prema rečima sagovornice Tanjuga, može ići u prilog okretanju proizvođača ka ovoj vrsti proizvodnje.



Govoreći o tome kako je kriza uticala na organsku proizvodnju, Simić navodi da je pandemija pospešila porast prodaje jer su ljudi tada počeli više da razmišljaju o važnosti hrane koju jedu, a taj trend je zadržan i u 2021. godini.



Što se tiče najnovije, ovogodišnje krize, još nemamo precizne podatke. Prema podacima iz zemalja EU potraznja je unekoliko pala, a pretpostavljamo da je razlog u tome što su se ljudi uplašili za svoju egzistenciju, zbog čega nije pala samo kupovina organskih nego i svih proizvoda, kaže Simić.



Ističe da još nema preciznih podataka o stanju u našoj zemlji ali da prema informacijama naših proizvođača koji snabdevaju velike trgovinske lance ili manje prodavnice, prodaja za sada nije pala.



Mislim da je to zbog toga što organski proizvodi nisu poskupeli. Dosta organskih proizvođača nam je reklo da su ove godine zadržali maloprodajne cene na prošlogodišnjem nivou, kaže ona.



Dodaje da ako je i bilo onih koji su podigli cene, da su poskupljenja i kod njih bila neznatna.