УСТ поднело коментаре на радне везије сета нових закона

Део критика представници УСТ-а су представили и током четири расправе које је prеthodnih дана организовало Министарство правде у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Београду и омогућило свим заинтересованим удружењима, организацијама и појединцима из струке да изнесу своје мишљење, наводи се у саопштењу УСТ-а.



Из УСТ су указали да је један од кључних недостатака продужавање радног века судијама и тужиоцима које онемогућава изборе младих кадрова, који годинама чекају своју прилику за избор на правосудну функцију.



Такође, подсећају да Европска унија још од 2009. године, форсира обуку будућих судија и тужилаца кроз Правосудну академију, а која у предложеним законским решењима није ни поменута, што јасно указује на недоследност стратегије развоја правосуђа.



УО УСТ је става да уколико би предложени текстови закона били усвојени, Србија добила вид корпоративног управљања правосуђем у којем би савети (Високи савет судства и Високи савет тужилаца) могли да утичу на предмете који су у току.



Ово се, како истичу, пре свега односи на предложено решење да јавни тужилац, уместо непосредно вишем јавном тужиоцу (како је сада) улаже приговор Савету који је изван хијерархијског уређења јавног тужилаштва и система кривицног гоњења.



Такође одредбе које прописују да су из система вредновања рада изузете судије са висе од 60 година старости представља, како сматрају, опасан преседан, и значи да ће неко дужи низ година примати судијску плату, без обзира на резултате рада и испуњавање одређених норми у броју одлука, до краја радног века радити како и колико хоће без могућности његовог оцењивања.



Струка се нада да ће Министарство правде имати разумевања за ове и друге примедбе о којима се већ говорило у јавности, попут примеби на решења због материјалног положаја судија и тужилаца, упућивања и мандата јавних тужилаца, те да ће финални законски текстови бити усаглашени са праксом и потребама комплетног правосуђа, а самим тим и грађана Србије.