UST podnelo komentare na radne vezije seta novih zakona
BEOGRAD: Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) podnelo je Ministarstvu pravde svoje komentare na radne verzije seta novih pravosudnih zakona u kojima je iznelo kritike, ali i sugestije za dalje unapređenje budućih zakonskih tekstova.
Deo kritika predstavnici UST-a su predstavili i tokom četiri rasprave koje je prethodnih dana organizovalo Ministarstvo pravde u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu i omogućilo svim zainteresovanim udruženjima, organizacijama i pojedincima iz struke da iznesu svoje mišljenje, navodi se u saopštenju UST-a.
Iz UST su ukazali da je jedan od ključnih nedostataka produžavanje radnog veka sudijama i tužiocima koje onemogućava izbore mladih kadrova, koji godinama čekaju svoju priliku za izbor na pravosudnu funkciju.
Takođe, podsećaju da Evropska unija još od 2009. godine, forsira obuku budućih sudija i tužilaca kroz Pravosudnu akademiju, a koja u predloženim zakonskim rešenjima nije ni pomenuta, što jasno ukazuje na nedoslednost strategije razvoja pravosuđa.
UO UST je stava da ukoliko bi predloženi tekstovi zakona bili usvojeni, Srbija dobila vid korporativnog upravljanja pravosuđem u kojem bi saveti (Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca) mogli da utiču na predmete koji su u toku.
Ovo se, kako ističu, pre svega odnosi na predloženo rešenje da javni tužilac, umesto neposredno višem javnom tužiocu (kako je sada) ulaže prigovor Savetu koji je izvan hijerarhijskog uređenja javnog tužilaštva i sistema krivicnog gonjenja.
Takođe odredbe koje propisuju da su iz sistema vrednovanja rada izuzete sudije sa vise od 60 godina starosti predstavlja, kako smatraju, opasan presedan, i znači da će neko duži niz godina primati sudijsku platu, bez obzira na rezultate rada i ispunjavanje određenih normi u broju odluka, do kraja radnog veka raditi kako i koliko hoće bez mogućnosti njegovog ocenjivanja.
Struka se nada da će Ministarstvo pravde imati razumevanja za ove i druge primedbe o kojima se već govorilo u javnosti, poput primebi na rešenja zbog materijalnog položaja sudija i tužilaca, upućivanja i mandata javnih tužilaca, te da će finalni zakonski tekstovi biti usaglašeni sa praksom i potrebama kompletnog pravosuđa, a samim tim i građana Srbije.