"Живе са породицом, путују приватним авионом, али..." СРПСКЕ ДАДИЉЕ ПОД ЛУПОМ БОГАТАША Морају знати енглески, СКИЈАТИ, бити дискретни, а ОВАЈ услов је најважнији!

Ангажман дадиља у Србији није законски регулисан. Не постоји званична агенција нити институција где би особе које желе да раде тај посао могле да се обуче за пружање професионалне неге деци за шта би добиле званичну лиценцу или сертификат.

Агенције које се баве посредовањем у ангажовању инсистирају на успостављању стандарда. Сада саме организују обуке, проверу психолошког и физичког здравља, као и компетенције особа заинтересованих да раде са децом.

Ту им се предочи шта су обавезе, шта је дозвољено, а шта не приликом чувања деце, начин опхођења у породици… Важна ставка је да дадиља има више од 18 година, да је непушач, односно ако јесте, да не пуши док чува децу.

Поред основних личних докумената дадиље прилажу и потврду да нису осуђиване.

Услуга дадиље 24/7

Чување деце у богатијим породицама због специфичног стила живота је данас "муст хаве". Овај тренд носи са собом посебне изазове и правила. Породицама које спадају у имућније углавном је потребна услуга 24/7. Самим тим, флексибилност и спремност дадиље да се чак и пресели у породицу и буде уз децу током путовања и годишњих одмора.

Очекује се и да познаје језик, углавном енглески, уколико је реч о породицама у којима један од родитеља или можда и деца говоре страни језик.

Може имати један или два слободна дана у зависности од договора са породицом.

Марија Стојиљковић која је раније провела више од пет година у иностранству бринући о деци у породици такозваног УХНWЦ сталежа (Ултра Хигх Нет Wортх Цлиентс) потврђује да су потребе за дадиљом данас у Србији све веће. Каже да се и њеној агенцији јављају углавном богатији људи, високопозиционирани у неком бизнису.

Могу да приуште колико год је потребно за дадиљу и важно им је да имају поуздану помоћ и супститут родитељске фигуре док се они баве личним развојем и подизањем бизниса, каже саговорница.

Када је реч о очекивањима таквих породица, Марија каже да је свима најважније да је дадиља поуздана и дискретна. Такође и да се лепо опходи и уме да прати емотивне промене код детета.

Њеној агенцији до сада су се јављале жене које би да раде као дадиље, а различитих су нивоа образовања. Ту су учитељице, васпитачице, медицинске сестре, историчарке уметности…

Дискреција као приоритет

Рад у имућним породицама подразумева и специфичан животни стил, на шта увек скрену пажњу дадиљама. Дешава се да породице некад траже и две дадиље.

- У већини случајева, ради се о изузетно динамичној породици па су ритам и количина радних задатака захтевни. Ако имају више деце немогуће је да посао обавља једна дадиља и да постигне све на време - каже Марија.

Очекује се и да гувернанта ради са дететом свакодневно и води га на активности. Потребно је и да му помогне у обављању домаћих задатака.

Када је реч о томе колико су захтеви богатијих породица специфичнији у односу на друге, она каже да нема правила. Некада им је потребно да имају дадиљу која вози, кува или скија како би се сналазила са децом на планини. Или да плива уколико деца проводе доста времена на мору, додаје наша саговорница.

Такође, дискреција је веома важна: "Потребно је да дадиља разуме како функционише њихов свет изнутра. Осим тога, да би живела и путовала са породицом потребно је да њен статус то дозвољава и да је сама дадиља свесна тога", каже Стојиљковић.

Искуство током бриге о деци богаташа са Форбес листе

Марија је радила за породицу која је високо позиционирана на Форбес листи. Каже да је рад у таквој породици за њу био веома драгоцен да схвати шта се све тражи и очекује.

- Такве породице живе потпуно другачије животе од било ког просека - препричала је.

- Било је заиста много путовања, промена континената, сналажења у разним временским зонама и бројних промена у кратком року - присећа се. Њен задатак била је организација активности деце како у месту где су живели тако и на свим путовањима.

Према њеним речима, то је дословно подразумевало организовати цео живот те деце. Правити распоред по ком би и остале дадиље знале куда и како се крећу са децом.

- Често сам одлазила на разне активности широм света јер ми је било веома занимљиво да будем део свега тога, било да је реч о Њујорку, Монте Карлу, Токију. Вожња приватним авионом, хеликоптером, брзим возом, Убером… - наводи она за Форбс.

Свакодневно је било пуно промена у последњи час, реорганизација, паковања и распакивања.

Такође, њена дужност била је и сарадња и комуникација са локалним предавачима или спортским инструкторима, стручњацима који процењују развојну, интелектуалну спремност деце за даље школовање и слично. Тај посао родитељи у оваквим породицама препуштају гувернанти.

Уговори и накнада

Када је реч о томе како се овакви послови договарају код нас, будући да дадиље не потписују класичне уговоре о раду, у овој агенцији посредују између клијента и дадиље.

Најпре потписују уговор са породицом. Њиме се обавезују да ће пронаћи дадиљу коју су пре тога и обучили. Такође се обавезују да ће наћи замену уколико се она разболи и сл. Клијент је дужан да редовно плаћа како дадиљу тако и агенцију по договореним условима, објашњава Марија.

Додаје да постоје "ценовници са доста детаља", али не открива шта то подразумева.

У просеку, плата дадиље за осам сати радног времена током пет радних дана износи 960 евра. Агенција наплати свој део од 30 одсто независно од накнаде за дадиљу.

Агенција потписује уговор и са дадиљом и свака од њих пролази обуку. То подразумева предавања и разговор са сваким стручним сарадником понаособ. То су дечији психолог, педијатријска сестра, породична терапеуткиња, као и комуникациони стратег.

Такође, ради се и процена личности.

- Ураде тест, који може, али не мора да буде валидан. Њиме се види ко жели да се позабави квалитетом обраћања, начином на који се представља, како комуницира и које су му животне вредности. То се, као и многи други параметри, неминовно рачуна - каже Марија Стојиљковић која води агенцију за дадиље у Београду.

Клаузула о поверљивости

Све дадиље, независно од нивоа образовања или претходног искуства дужне су да прођу ову обуку. У уговору су обавезно назначене и клаузуле о поверљивости. Подразумева се да неће говорити нити делити јавно информације и детаље о породици у којој чувају децу. Не смеју да деле фотографије на друштвеним мрежама.

Марија каже да искључују обављање кућних послова. Гувернанта је дужна да се бави само децом.

Постоји и Правилник понашања који пре одласка у породицу свака дадиља добије да прочита. Углавном се предлаже да пре потписивања уговора неколико дана ради пробно.

Тако се боље упознаје са породицом. Уједно, тако се најбоље види да ли једни другима одговарају. Након тога клијенти доносе коначну одлуку о ангажовању дадиље и тек онда се потписује уговор.

Новац на руке

Уговори доносе правила и обавезе за све три стране, али не и то да су плаћени радни стаж и осигурање. Новац добијају "на руке".

У агенцијама које смо контактирали кажу да саветују дадиљама да отворе своје фирме или предузетничке радње и уплаћују себи стаж или да их родитељи деце коју чувају пријаве у оквиру својих фирми.

Марија каже да богатије породице никада не праве проблем у вези плаћања или коментаришу да им је скупо.

- Њима заиста није скупо, немају манир да се расправљају или покушавају да спусте цену – објашњава. Ангажовање дадиља из иностранства

У још једној београдској агнецији за Форбс су навели да се неретко дешава да неке породице покушавају да смање трошкове. Када им се објасни да не могу дадиљу да плате 300 евра месечно за рад од осам сати у току дана, одустану од агенције, наводи власница.

Прибегавају томе да смање цену те ангажују стране држављанке, из Украјине, Непала, Филипина…

У овој агенцији кажу да они само посредују, односно наплаћују провизују за обуку и ангажовање дадиља. Не мешају се у одлуку о плати односно те детаље дадиље директно договарају са породицама.

- Ми им сугеришемо како се крећу цене на тржишу, а то је од 500 до 1.000 динара по сату у зависности од тога да ли је дневни рад или ноћно чување. Међу родитељима има пилота, стјуардеса, здравствених радника који раде ноћну смену и слично – каже власница Тијана Пљакић.

Плата до 2.000 евра за селидбу у породицу

Имућније породице дадиљама за целодневно чување деце и боравак у породици месечно плаћају 1.000 до 2.000 евра, наводи саговорница.

Странцима који су у Србији директори компанија или су на другим високим позицијама потребна је особа од поверења за чување деце.

- На Западу је то нормално. Баке и деке из љубави проводе време викендом са децом, а дадиље су ту да одмене родитеље током недеље - каже Пљакић.

На почетку украјинско-руске кризе било је доста захтева руских држављана за чување деце. Сада их нема толико јер су се мање-више снашли. Доводе рођаке или су преселили родитеље па они чувају децу, каже Тијана.

Не истиче специфичније разлике између захтева имућних породица и оних мање имућних осим потребе да дадиља буде на располагању 24/7 због њиховог начина живота.

- Има девојака које живе у породицама. То је популарно и у иностранству, а постаје и код нас. Некада девојкама које су, на пример, дошле из унутрашњости у Београд одговара да тако уштеде за станарину и живе у породици где чувају децу. Ипак, све зависи од понуђене плате, јер некада се деси да породице понуде минималну зараду и онда се не договоре - каже.

Некада се дешава да је породицама потребна дадиља која је стручна за рад са децом са посебним потребама. Као помоћ им шаљу дадиљу која је по струци дефектолог. Оне се врло често јављају да раде овакве послове.

Посао дадиље некоме постане каријера

Она истиче да има случајева у којима је дадиља остала и 10 година у породици. Млађе девојке не остају толико дуго и после неколико година имају жељу да промене посао и раде оно за шта су се школовале. Ипак, међу старијим женама има оних којима је то каријера.

- То су углавном жене које када заврше бригу о деци у једној породици одморе и буду слободне свега неколико дана, а онда прелазе у другу породицу јер имају добре препоруке - каже.

Препорука је у овом послу, каже Тијана, неизоставна. Уколико дадиља нема претходно искуство и тек почиње са радом препоруку тражи, рецимо, од свог професора са факултета.

Тијана у раду са породицама примећује још један детаљ. Млађи родитељи данас нису претерано опрезни у погледу профила девојке која ће им чувати децу. Дешава се да пошаљу вајбер поруку и кажу да им је потребна дадиља, без неких посебних захтева и додатних питања.

Опрез око имовине

На питање колико су богатије породице захтевније и опрезније у погледу имовине, Тијана каже да се то подразумева и да су дадиље свесне тога да није добро да покушају да било шта злоупотребе.

- Најпре због тога што сада мање-више свака кућа има камере. Ово је мала средина, лако се све сазна. Ако би дадиља и нешто злоупоребила брзо би се сазнало и онда би завршила каријеру јер породице углавном траже препоруку претходног послодавца- наводи Форбс.

Курир.рс/Бизпортал