clear sky
13°C
26.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9978
usd
111.6711
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Ако топлане закасне, кренуће нерационална потрошња струје

20.09.2022. 08:47 08:49
Пише:
Фото: pixabay.com

Грејна сезона званично почиње 15. октобра. Београдске електране су предлагале да се због енергетске кризе размотри одлагање почетка грејне сезоне, а министарка енергетике Зорана Михајловић је поручила – нема померања, грејна сезона почиње на време.

Директор Пословног удружења топлана Србије Дејан Стојановић је рекао за РТС да комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним. Евентуално одлагање грејног периода, ако крену ниске температуре, резултираће тиме да ће грађани посегнути за нерационалним трошењем електричне енергије и онда можемо имати проблем, рекао је Стојановић.

- Комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним како бисмо имали испоруку и електричне и топлотне енергије на прописаном нивоу - рекао је Стојановић.

Он је истакао да је примарни енергент гас и да у овом тренутку све указује на то да ћемо имати стабилан период, али увек могу да се догоде изненађења. По његовим речима, ремонтни радови се завршавају и топлане су у обавези да до 1. октобра доставе извештаје о ремонтима.

Говорећи о резервама енергената, Стојановић је рекао да су почетком месеца одржана два састанка у Влади Србије.

- Изазовна је сезона испред нас, сви се озбиљно баве овом темом. На састанку је констатовано да је за сам почетак грејне сезоне обезбеђено довољно енергенета – једна трећина свих количина природног гаса се налази у Банатском Двору и у Мађарској у складишту. Сам почетак ће бити без проблема - напоменуо је Стојановић.

Он је рекао да грејна сезона званично почиње 15. октобра, а ако дан, два или три просечна дневна темература буде испод 12 степени, може почети и раније, односно од првог.

- У Србији има 60 система за даљинско грејање, од тога је 36 на гас, 27 користе мазут, 13 угаљ, а девет или 10 користе биомасу. Неке топлане имају енергетски микс, тако да се бројеви разилазе - нагласио је директор Пословног удружења топлана Србије.

Он је истакао да од 36 топлана на гас, њих 16 нема могућност конверзије, односно преласка на неко друго гориво.

- Имамо 16 топлана за које у сваком тренутку морају бити обезбеђене количине природног гаса. Од 2009. смо вежбали за такву ситуацију - каже Стојановић.

Одговарајући на питање да ли је прелазак с гаса на неко друго гориво аутоматски или ће грађани морати да буду без грејања један дан, Стојановић објашњава да за прелазак с гаса на мазут обично знају унапред и практично се прелазак не мора осетити.

- Мазут је поскупео 65 одсто од прошле до ове године, то у цени резултира с 30 до 40 одсто поскупљења. Од 60 топлана, 13 није поднело захтеве за поскупљење, а остале јесу и до сада је одобрено 13-14 захтева. То су повећања од два па до 38 процената - рекао је Стојановић и подсетио да о цени грејања одлучују локалне самоуправе.

Он је напоменуо да је наплата добра, али је истакао да дуг становништва према топланама износи 15 милијарди динара.

Квалитетно је и на 19 степени

Дејан Стојановић објашњава да се температуре од 19 до 21 степен сматрају квалитетним грејањем.

- Свако смањење за један степен резултира смањењем потрошње енергената за неких шест процената, што значи да ако топлане потроше 600 милиона кубика природног гаса, потрошња се може смањити за 36 милиона кубика гаса - рекао је Стојановић.

        Д. Млађеновић

Пише:
Пошаљите коментар