Тема "Дневника": Искуства Основног јавног тужилаштва о признању кривичног дела

Број­ке го­во­ре да је 2019. го­ди­не за­кљу­че­но 247 спо­ра­зу­ма, ко­ли­ко от­при­ли­ке и прет­ход­них го­ди­на, од­но­сно у про­се­ку сва­ког рад­ног да­на по је­дан, али у сле­де­ће две су ма­њи бро­је­ви због пан­де­ми­је ко­ро­на­ви­ру­са. Ове го­ди­не је, до сад, за­кљу­че­но око 90 спо­ра­зу­ма.

Ле­пе­за за­кљу­чи­ва­ња спо­ра­зу­ма је ша­ро­ли­ка, за сва кри­вич­на де­ла из над­ле­жно­сти овог ту­жи­ла­штва, а мо­гу­ће их је је за­кљу­чи­ти с истом осо­бом и у ви­ше на­вра­та. При­сут­на су де­ла из обла­сти без­бед­но­сти јав­ног са­о­бра­ћа­ја, кри­вич­них де­ла про­тив имо­ви­не, про­тив жи­во­та и те­ла, про­тив сло­бо­да и пра­ва чо­ве­ка и гра­ђа­ни­на, про­тив здра­вља љу­ди и слич­но.

- С об­зи­ром на то ко­ли­ки је број пред­ме­та и из­вр­ши­ла­ца, као и на над­ле­жност Основ­ног јав­ног ту­жи­ла­штва, спо­ра­зу­ми о при­зна­њу кри­вич­ног де­ла олак­ша­ва­ју по­сту­па­ње, знат­но убр­за­ва­ју и скра­ћу­ју тра­ја­ње кри­вич­ног по­ступ­ка, а на­рав­но то иде у при­лог еко­но­мич­но­сти, ефи­ка­сно­сти и сма­ње­њу тро­шко­ва - ка­же за “Днев­ник” за­ме­ник основ­ног јав­ног ту­жи­о­ца Ста­ни­сла­ва Ко­лар­ски. - Су­штин­ски се све окон­ча­ва на два ро­чи­шта. То те­че вр­ло бр­зо, а обич­но се окон­ча­ва за ма­ње од ме­сец да­на. Пр­во ро­чи­ште је код ту­жи­о­ца при­ли­ком пре­го­ва­ра­ња и за­кљу­че­ња и дру­го пред су­дом при од­лу­чи­ва­њу о спо­ра­зу­му. Пред­ло­ге за за­кљу­че­ње спо­ра­зу­ма мо­гу да­ти и јав­ни ту­жи­лац и окри­вље­ни или бра­ни­лац.

Ина­че, спо­ра­зум о при­зна­њу кри­вич­ног де­ла је је­дан од ин­сти­ту­та кри­вич­но-про­це­сног пра­ва пред­ви­ђен За­ко­ни­ком о кри­вич­ном по­ступ­ку ко­ји за­кљу­чу­ју јав­ни ту­жи­лац и окри­вље­ни. Мо­же се за­кљу­чи­ти до за­вр­шет­ка глав­ног пре­тре­са, а за­кљу­чу­је се у пи­са­ној фор­ми.

- Оба­ве­зни еле­мен­ти спо­ра­зу­ма про­пи­са­ни су За­ко­ни­ком о кри­вич­ном пост­пу­ку. Про­це­ду­ра под­ра­зу­ме­ва нај­пре пре­го­ва­ра­ње о свим бит­ним еле­мен­ти­ма спо­ра­зу­ма, из­ме­ђу окри­вље­ног и ње­го­вог бра­ни­о­ца с јед­не стра­не и ту­жи­о­ца с дру­ге. Он мо­ра да са­др­жи чи­ње­нич­ни опис кри­вич­ног де­ла, прав­ну ква­ли­фи­ка­ци­ју, при­зна­ње окри­вље­ног да је учи­нио кри­вич­но де­ло, за­тим део ко­ји се од­но­си на вр­сту и ви­си­ну кри­вич­не санк­ци­је, део ко­ји се од­но­си на имо­вин­ско-прав­ни зах­тев оште­ће­ног и тро­шко­ве по­ступ­ка и на кра­ју део ко­ји се од­но­си на од­ри­ца­ње од пра­ва на жал­бу - на­во­ди на­ша са­го­вор­ни­ца.

Спо­ра­зум фак­тич­ки зна­чи да окри­вље­ни при­хва­та да му је пра­во на су­ђе­ње огра­ни­че­но у сми­слу ре­дов­ног суд­ског по­ступ­ка, а са­мим тим му је огра­ни­че­но и пра­во на жал­бу, осим так­са­тив­но на­бро­ја­них ма­ло­број­них слу­ча­је­ва ко­је за­кон про­пи­су­је.

За­ме­ник ту­жи­о­ца Ко­лар­ски об­ја­шња­ва да на­кон пре­го­ва­ра­ња, уко­ли­ко по­сто­ји са­гла­сност обе стра­не у по­гле­ду свих бит­них еле­ме­на­та спо­ра­зу­ма, пре­ла­зи се на са­мо за­кљу­че­ње спо­ра­зу­ма у пи­са­ном об­ли­ку, а на­кон ње­го­вог за­кљу­че­ња он се до­ста­вља су­ду ко­ји о спо­ра­зу­му од­лу­чу­је.

- Бит­но је на­гла­си­ти да од по­чет­ка пре­го­ва­ра­ња окри­вље­ни мо­ра има­ти бра­ни­о­ца, те уко­ли­ко га ни­је сам ан­га­жо­вао, по­ста­вља се бра­ни­лац по слу­жбе­ној ду­жно­сти. При­ли­ком од­лу­чи­ва­ња о спо­ра­зу­му суд за­ка­зу­је јед­но ро­чи­ште на ко­јем ни­је до­зво­ље­но при­у­ство јав­но­сти, од­но­сно на ње­му при­у­ству­ју са­мо бра­ни­лац, окри­вље­ни и јав­ни ту­жи­лац и суд на том ро­чи­шту до­но­си од­лу­ку о спо­ра­зу­му - ка­же Ста­ни­сла­ва Ко­лар­ски.

Ина­че, суд ве­о­ма рет­ко од­би­ја спо­ра­зу­ме, 2019 го­ди­не би­ла су два од­ба­че­на и је­дан од­би­јен, а и на­ред­них го­ди­на их ни­је би­ло ви­ше.  Ове го­ди­не ни­је би­ло ни јед­них ни дру­гих, те су ове вр­сте од­лу­ка су­штин­ски на ни­воу ста­ти­стич­ке гре­шке.

- Мо­рам да на­гла­сим да се вр­ста и ви­си­на кри­вич­не санк­ци­је, па и ка­да су у пи­та­њу кри­вич­не санк­ци­је из­ре­че­не ис­под за­кон­ског ми­ни­му­ма, од­ме­ра­ва­ју ис­кљу­чи­во у окви­ри­ма про­пи­са­ним за­ко­ном, због то­га што има не­ких по­гле­да да спо­ра­зум пред­ста­вља по­год­ност за окри­вље­ног ис­под гра­ни­ца за­ко­ном про­пи­са­них за од­ме­ра­ва­ње ка­зне, што ни­ка­ко ни­је слу­чај. Мо­гућ­ност убла­жа­ба­ва­ње ка­зне по­сто­ји у тач­но од­ре­ђе­ним слу­ча­је­ви­ма и окви­ри­ма, а за по­је­ди­на кри­вич­на де­ла, так­са­тив­но на­бро­ја­на, по­сто­ји за­кон­ска за­бра­на убла­жа­ва­ња ка­зне. Исто ва­жи и у слу­ча­је­ви­ма та­ко­зва­ног по­вра­та, ако је не­ко већ осу­ђи­ван за исто­вр­сно кри­вич­но де­ло, за­бра­ње­но је убла­жа­ва­ти ка­зну. Суд је ту да про­ве­ри да ли је ка­зна од­ме­ре­на у гра­ни­ца­ма ко­је про­пи­су­је за­кон - ка­же за­ме­ник ту­жи­о­ца Ста­ни­сла­ва Ко­лар­ски.      

По­сто­је три вр­сте од­лу­ка,  пре­су­да ко­јом суд при­хва­та спо­ра­зум, или ре­ше­ње ко­јим се спо­ра­зум од­ба­цу­је или се од­би­ја. Опет, у за­ко­ну по­сто­је так­са­тив­но на­бро­ја­ни раз­ло­зи ка­да ће суд од­ба­ци­ти спо­ра­зум, а то је слу­чај ка­да спо­ра­зум не са­др­жи све оне по­ме­ну­те оба­ве­зне еле­мен­те или ка­да  уред­но по­зван окри­вље­ни ни­је до­шао на ро­чи­ште без оправ­да­ња из­о­стан­ка, што се мо­же по­сма­тра­ти као од­у­ста­нак окри­вље­ног од за­кљу­че­ња спо­ра­зу­ма. С дру­ге стра­не, суд од­би­ја спо­ра­зум из раз­ло­га та­ко­ђе так­са­тив­но на­ве­де­них у за­ко­ну. 

Ста­ни­сла­ва Ко­лар­ски на кра­ју до­да­је да се у спо­ра­зу­ми­ма, уз кри­вич­ну санк­ци­ју,  из­ри­чу и ме­ре без­бед­но­сти ка­да по­сто­ји мо­гућ­ност, или ка­да је њи­хо­во из­ри­ца­ње оба­ве­зно. На при­мер, та­кав је слу­чај за кри­вич­но де­ло те­шко де­ло про­тив без­бед­но­сти јав­ног са­о­бра­ћа­ја, за ко­је за­кон про­пи­су­је оба­ве­зно из­ри­ца­ње ме­ре без­бед­но­сти за­бра­не упра­вља­ња мо­тор­ним во­зи­лом од­ре­ђе­не ка­те­го­ри­је. Та­ко­ђе, спо­ра­зу­мом се мо­же пред­ви­де­ти из­ри­ца­ње и дру­гих ме­ра без­бед­но­сти, као што су, на при­мер, оба­ве­зно ле­че­ње ал­ко­хо­ли­ча­ра и нар­ко­ма­на. Та­ко­ђе, мо­же се од­у­зе­ти и имо­вин­ска ко­рист при­ба­вље­на кри­вич­ним де­лом.

М. Ву­ја­чић