Tema "Dnevnika": Iskustva Osnovnog javnog tužilaštva o priznanju krivičnog dela

Broj­ke go­vo­re da je 2019. go­di­ne za­klju­če­no 247 spo­ra­zu­ma, ko­li­ko ot­pri­li­ke i pret­hod­nih go­di­na, od­no­sno u pro­se­ku sva­kog rad­nog da­na po je­dan, ali u sle­de­će dve su ma­nji bro­je­vi zbog pan­de­mi­je ko­ro­na­vi­ru­sa. Ove go­di­ne je, do sad, za­klju­če­no oko 90 spo­ra­zu­ma.

Le­pe­za za­klju­či­va­nja spo­ra­zu­ma je ša­ro­li­ka, za sva kri­vič­na de­la iz nad­le­žno­sti ovog tu­ži­la­štva, a mo­gu­će ih je je za­klju­či­ti s istom oso­bom i u vi­še na­vra­ta. Pri­sut­na su de­la iz obla­sti bez­bed­no­sti jav­nog sa­o­bra­ća­ja, kri­vič­nih de­la pro­tiv imo­vi­ne, pro­tiv ži­vo­ta i te­la, pro­tiv slo­bo­da i pra­va čo­ve­ka i gra­đa­ni­na, pro­tiv zdra­vlja lju­di i slič­no.

- S ob­zi­rom na to ko­li­ki je broj pred­me­ta i iz­vr­ši­la­ca, kao i na nad­le­žnost Osnov­nog jav­nog tu­ži­la­štva, spo­ra­zu­mi o pri­zna­nju kri­vič­nog de­la olak­ša­va­ju po­stu­pa­nje, znat­no ubr­za­va­ju i skra­ću­ju tra­ja­nje kri­vič­nog po­stup­ka, a na­rav­no to ide u pri­log eko­no­mič­no­sti, efi­ka­sno­sti i sma­nje­nju tro­ško­va - ka­že za “Dnev­nik” za­me­nik osnov­nog jav­nog tu­ži­o­ca Sta­ni­sla­va Ko­lar­ski. - Su­štin­ski se sve okon­ča­va na dva ro­či­šta. To te­če vr­lo br­zo, a obič­no se okon­ča­va za ma­nje od me­sec da­na. Pr­vo ro­či­šte je kod tu­ži­o­ca pri­li­kom pre­go­va­ra­nja i za­klju­če­nja i dru­go pred su­dom pri od­lu­či­va­nju o spo­ra­zu­mu. Pred­lo­ge za za­klju­če­nje spo­ra­zu­ma mo­gu da­ti i jav­ni tu­ži­lac i okri­vlje­ni ili bra­ni­lac.

Ina­če, spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vič­nog de­la je je­dan od in­sti­tu­ta kri­vič­no-pro­ce­snog pra­va pred­vi­đen Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku ko­ji za­klju­ču­ju jav­ni tu­ži­lac i okri­vlje­ni. Mo­že se za­klju­či­ti do za­vr­šet­ka glav­nog pre­tre­sa, a za­klju­ču­je se u pi­sa­noj for­mi.

- Oba­ve­zni ele­men­ti spo­ra­zu­ma pro­pi­sa­ni su Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom post­pu­ku. Pro­ce­du­ra pod­ra­zu­me­va naj­pre pre­go­va­ra­nje o svim bit­nim ele­men­ti­ma spo­ra­zu­ma, iz­me­đu okri­vlje­nog i nje­go­vog bra­ni­o­ca s jed­ne stra­ne i tu­ži­o­ca s dru­ge. On mo­ra da sa­dr­ži či­nje­nič­ni opis kri­vič­nog de­la, prav­nu kva­li­fi­ka­ci­ju, pri­zna­nje okri­vlje­nog da je uči­nio kri­vič­no de­lo, za­tim deo ko­ji se od­no­si na vr­stu i vi­si­nu kri­vič­ne sank­ci­je, deo ko­ji se od­no­si na imo­vin­sko-prav­ni zah­tev ošte­će­nog i tro­ško­ve po­stup­ka i na kra­ju deo ko­ji se od­no­si na od­ri­ca­nje od pra­va na žal­bu - na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Spo­ra­zum fak­tič­ki zna­či da okri­vlje­ni pri­hva­ta da mu je pra­vo na su­đe­nje ogra­ni­če­no u smi­slu re­dov­nog sud­skog po­stup­ka, a sa­mim tim mu je ogra­ni­če­no i pra­vo na žal­bu, osim tak­sa­tiv­no na­bro­ja­nih ma­lo­broj­nih slu­ča­je­va ko­je za­kon pro­pi­su­je.

Za­me­nik tu­ži­o­ca Ko­lar­ski ob­ja­šnja­va da na­kon pre­go­va­ra­nja, uko­li­ko po­sto­ji sa­gla­snost obe stra­ne u po­gle­du svih bit­nih ele­me­na­ta spo­ra­zu­ma, pre­la­zi se na sa­mo za­klju­če­nje spo­ra­zu­ma u pi­sa­nom ob­li­ku, a na­kon nje­go­vog za­klju­če­nja on se do­sta­vlja su­du ko­ji o spo­ra­zu­mu od­lu­ču­je.

- Bit­no je na­gla­si­ti da od po­čet­ka pre­go­va­ra­nja okri­vlje­ni mo­ra ima­ti bra­ni­o­ca, te uko­li­ko ga ni­je sam an­ga­žo­vao, po­sta­vlja se bra­ni­lac po slu­žbe­noj du­žno­sti. Pri­li­kom od­lu­či­va­nja o spo­ra­zu­mu sud za­ka­zu­je jed­no ro­či­šte na ko­jem ni­je do­zvo­lje­no pri­u­stvo jav­no­sti, od­no­sno na nje­mu pri­u­stvu­ju sa­mo bra­ni­lac, okri­vlje­ni i jav­ni tu­ži­lac i sud na tom ro­či­štu do­no­si od­lu­ku o spo­ra­zu­mu - ka­že Sta­ni­sla­va Ko­lar­ski.

Ina­če, sud ve­o­ma ret­ko od­bi­ja spo­ra­zu­me, 2019 go­di­ne bi­la su dva od­ba­če­na i je­dan od­bi­jen, a i na­red­nih go­di­na ih ni­je bi­lo vi­še.  Ove go­di­ne ni­je bi­lo ni jed­nih ni dru­gih, te su ove vr­ste od­lu­ka su­štin­ski na ni­vou sta­ti­stič­ke gre­ške.

- Mo­ram da na­gla­sim da se vr­sta i vi­si­na kri­vič­ne sank­ci­je, pa i ka­da su u pi­ta­nju kri­vič­ne sank­ci­je iz­re­če­ne is­pod za­kon­skog mi­ni­mu­ma, od­me­ra­va­ju is­klju­či­vo u okvi­ri­ma pro­pi­sa­nim za­ko­nom, zbog to­ga što ima ne­kih po­gle­da da spo­ra­zum pred­sta­vlja po­god­nost za okri­vlje­nog is­pod gra­ni­ca za­ko­nom pro­pi­sa­nih za od­me­ra­va­nje ka­zne, što ni­ka­ko ni­je slu­čaj. Mo­guć­nost ubla­ža­ba­va­nje ka­zne po­sto­ji u tač­no od­re­đe­nim slu­ča­je­vi­ma i okvi­ri­ma, a za po­je­di­na kri­vič­na de­la, tak­sa­tiv­no na­bro­ja­na, po­sto­ji za­kon­ska za­bra­na ubla­ža­va­nja ka­zne. Isto va­ži i u slu­ča­je­vi­ma ta­ko­zva­nog po­vra­ta, ako je ne­ko već osu­đi­van za isto­vr­sno kri­vič­no de­lo, za­bra­nje­no je ubla­ža­va­ti ka­znu. Sud je tu da pro­ve­ri da li je ka­zna od­me­re­na u gra­ni­ca­ma ko­je pro­pi­su­je za­kon - ka­že za­me­nik tu­ži­o­ca Sta­ni­sla­va Ko­lar­ski.      

Po­sto­je tri vr­ste od­lu­ka,  pre­su­da ko­jom sud pri­hva­ta spo­ra­zum, ili re­še­nje ko­jim se spo­ra­zum od­ba­cu­je ili se od­bi­ja. Opet, u za­ko­nu po­sto­je tak­sa­tiv­no na­bro­ja­ni raz­lo­zi ka­da će sud od­ba­ci­ti spo­ra­zum, a to je slu­čaj ka­da spo­ra­zum ne sa­dr­ži sve one po­me­nu­te oba­ve­zne ele­men­te ili ka­da  ured­no po­zvan okri­vlje­ni ni­je do­šao na ro­či­šte bez oprav­da­nja iz­o­stan­ka, što se mo­že po­sma­tra­ti kao od­u­sta­nak okri­vlje­nog od za­klju­če­nja spo­ra­zu­ma. S dru­ge stra­ne, sud od­bi­ja spo­ra­zum iz raz­lo­ga ta­ko­đe tak­sa­tiv­no na­ve­de­nih u za­ko­nu. 

Sta­ni­sla­va Ko­lar­ski na kra­ju do­da­je da se u spo­ra­zu­mi­ma, uz kri­vič­nu sank­ci­ju,  iz­ri­ču i me­re bez­bed­no­sti ka­da po­sto­ji mo­guć­nost, ili ka­da je nji­ho­vo iz­ri­ca­nje oba­ve­zno. Na pri­mer, ta­kav je slu­čaj za kri­vič­no de­lo te­ško de­lo pro­tiv bez­bed­no­sti jav­nog sa­o­bra­ća­ja, za ko­je za­kon pro­pi­su­je oba­ve­zno iz­ri­ca­nje me­re bez­bed­no­sti za­bra­ne upra­vlja­nja mo­tor­nim vo­zi­lom od­re­đe­ne ka­te­go­ri­je. Ta­ko­đe, spo­ra­zu­mom se mo­že pred­vi­de­ti iz­ri­ca­nje i dru­gih me­ra bez­bed­no­sti, kao što su, na pri­mer, oba­ve­zno le­če­nje al­ko­ho­li­ča­ra i nar­ko­ma­na. Ta­ko­đe, mo­že se od­u­ze­ti i imo­vin­ska ko­rist pri­ba­vlje­na kri­vič­nim de­lom.

M. Vu­ja­čić