Мали: Радићемо на расту минималне зараде за 14 одсто од 2023.

Мали је подсетио да је јуче разговарано о томе на колегијуму социјално-економског савета и то како са представницима послодаваца, тако и са представницима синдиката.



За нас је важно да људи опет осете кризу што мање. Веома је важно да повећамо плате, пензије, изнад нивоа инфлације тако да у реалном износу грађани не само да имају одржан животни стандард или тај ниво, него да то буде још боље у условима ове кризе, објаснио је Мали гостујући на ТВ Пинк.



Наводећи да су послодавци казали да у том случају може доћи и до отпуштања радника јер поред повећања цене гаса, струје и проблема са пласманом производа, нису сигурни да ће моћи да одрже пословање, Мали каже да ће држава да преузме повећање минималне зараде.



Подсећајући да је 15. септембар законски рок да се дефинише минимална зарада, министар наводи да им је намера да дођу на 60 одсто оптерећења зараде.



Мали истиче и да је минимална зарада само део пакета.



Нама ће од 1. јануара раст плата у јавном сектору бити 12,5 одсто, притом за оне који су у војсци повећање плата биће 25 одсто, а пензије већ од 1. новембра повећане од 9 одсто и од 1. јануара додатних 11,2 или 11,3 одсто, тако да кумулативно ћемо за 20,2 - 20,3 одсто повећати пензије, навео је Мали.

Очекује нас тешка зима

Министар финансија истакао је да нас очекује тешка зима и да увећане цене гаса и струје мењају начин на који једна економија може да функционише.



Мали је рекао да су због раста цене енергената у највећој опасности мала и средња предузећа истичући да је опет држава преузела највећи терет ове кризе на себе.



Нама је за грађане Србије 43 евра просечан рачун у односу на 700 евра за колико купујемо. У овим условима када је увозимо за 700 евра, продајемо је грађанима за 43 евра, ту разлику покрива ЕПС, односно држава. Исто је и за предузећа којима је цена 95 евра. Опет је на директан начин држава стала иза привреде, економије и покушава да помогне колико - толико предузећима да не осете те нагле порасте цене енергената, нагласио је.



Он је напоменуо да се контролишу цене горива, као и гас.



Пуне нам се складишта у Мађарској, складиште у Банатском Двору је већ попуњено, гледамо да што више енергената обезбедимо. Ми чинимо све што можемо да негативне последице огромне кризе, незабележене кризе од Другог светског рата, грађани што мање осете, наводи министар финансија.



Подсећа да је донета и одлука Владе да се укине декоративно осветљење, како би се штедело што више и наводећи да су код њега у Министарству, као и у Председништву, угашена светла, замолио је и грађане да учине све што могу како би се струја штедела.



Што више штедимо, мање ћемо увозити, мање ћемо трошити, колико - толико сачуваћемо наш буџет и новац. Питање је и када се ово завршава, гледамо до краја године, али грејна сезона је до априла. Дакле имамо седам месеци, из дана у дан се боримо и како се заврши један дан, спремамо се за други само да прођемо ову зиму без великих последица, наводи Мали.



Наводи да се договарају уговори о набавци нафте, не руске, већ из неких других земаља.



Истакао је да је незапосленост у другом кварталу у нашој земљи 8,9 одсто, да је стопа раста БДП-а 4,4 одсто у првом кварталу, 3,9 одсто у другом кварталу, а да је 2,4 милијарде евра до 20. августа страних директних инвестиција ушло у нашу земљу.



Али, видећемо трећи квартал, четврти, боримо се максимално, чинимо све да одржимо неки раст наше економије, нашу привреду да ради и функционише у овим изузетно тешким условима при чему из дана у дан је борба за тону угља. Ми имамо 13 уговора, али не можемо да добијемо угаљ јер је ниска хидрологија, не могу да прођу баржу, указао је министар.