Mali: Radićemo na rastu minimalne zarade za 14 odsto od 2023.

Mali je podsetio da je juče razgovarano o tome na kolegijumu socijalno-ekonomskog saveta i to kako sa predstavnicima poslodavaca, tako i sa predstavnicima sindikata.



Za nas je važno da ljudi opet osete krizu što manje. Veoma je važno da povećamo plate, penzije, iznad nivoa inflacije tako da u realnom iznosu građani ne samo da imaju održan životni standard ili taj nivo, nego da to bude još bolje u uslovima ove krize, objasnio je Mali gostujući na TV Pink.



Navodeći da su poslodavci kazali da u tom slučaju može doći i do otpuštanja radnika jer pored povećanja cene gasa, struje i problema sa plasmanom proizvoda, nisu sigurni da će moći da održe poslovanje, Mali kaže da će država da preuzme povećanje minimalne zarade.



Podsećajući da je 15. septembar zakonski rok da se definiše minimalna zarada, ministar navodi da im je namera da dođu na 60 odsto opterećenja zarade.



Mali ističe i da je minimalna zarada samo deo paketa.



Nama će od 1. januara rast plata u javnom sektoru biti 12,5 odsto, pritom za one koji su u vojsci povećanje plata biće 25 odsto, a penzije već od 1. novembra povećane od 9 odsto i od 1. januara dodatnih 11,2 ili 11,3 odsto, tako da kumulativno ćemo za 20,2 - 20,3 odsto povećati penzije, naveo je Mali.

Očekuje nas teška zima

Ministar finansija istakao je da nas očekuje teška zima i da uvećane cene gasa i struje menjaju način na koji jedna ekonomija može da funkcioniše.



Mali je rekao da su zbog rasta cene energenata u najvećoj opasnosti mala i srednja preduzeća ističući da je opet država preuzela najveći teret ove krize na sebe.



Nama je za građane Srbije 43 evra prosečan račun u odnosu na 700 evra za koliko kupujemo. U ovim uslovima kada je uvozimo za 700 evra, prodajemo je građanima za 43 evra, tu razliku pokriva EPS, odnosno država. Isto je i za preduzeća kojima je cena 95 evra. Opet je na direktan način država stala iza privrede, ekonomije i pokušava da pomogne koliko - toliko preduzećima da ne osete te nagle poraste cene energenata, naglasio je.



On je napomenuo da se kontrolišu cene goriva, kao i gas.



Pune nam se skladišta u Mađarskoj, skladište u Banatskom Dvoru je već popunjeno, gledamo da što više energenata obezbedimo. Mi činimo sve što možemo da negativne posledice ogromne krize, nezabeležene krize od Drugog svetskog rata, građani što manje osete, navodi ministar finansija.



Podseća da je doneta i odluka Vlade da se ukine dekorativno osvetljenje, kako bi se štedelo što više i navodeći da su kod njega u Ministarstvu, kao i u Predsedništvu, ugašena svetla, zamolio je i građane da učine sve što mogu kako bi se struja štedela.



Što više štedimo, manje ćemo uvoziti, manje ćemo trošiti, koliko - toliko sačuvaćemo naš budžet i novac. Pitanje je i kada se ovo završava, gledamo do kraja godine, ali grejna sezona je do aprila. Dakle imamo sedam meseci, iz dana u dan se borimo i kako se završi jedan dan, spremamo se za drugi samo da prođemo ovu zimu bez velikih posledica, navodi Mali.



Navodi da se dogovaraju ugovori o nabavci nafte, ne ruske, već iz nekih drugih zemalja.



Istakao je da je nezaposlenost u drugom kvartalu u našoj zemlji 8,9 odsto, da je stopa rasta BDP-a 4,4 odsto u prvom kvartalu, 3,9 odsto u drugom kvartalu, a da je 2,4 milijarde evra do 20. avgusta stranih direktnih investicija ušlo u našu zemlju.



Ali, videćemo treći kvartal, četvrti, borimo se maksimalno, činimo sve da održimo neki rast naše ekonomije, našu privredu da radi i funkcioniše u ovim izuzetno teškim uslovima pri čemu iz dana u dan je borba za tonu uglja. Mi imamo 13 ugovora, ali ne možemo da dobijemo ugalj jer je niska hidrologija, ne mogu da prođu baržu, ukazao je ministar.