Рад од куће све примамљивији, фали нови закон

Рад на даљину постао је „нова нормалност“, а многи канцеларијски послови, од администрације до правне помоћи и дизајна, дигитализовани су преко Зоом-а и других онлајн платформи. Пандемија и опште закључавање натерало је компаније и организације да убрзају дигитализацију својих архива и оперативних средстава и подигну ИТ заштиту, уз сељење опреме из канцеларија у куће својих радника. Такође, већина мањих фирми закључила је да им се не исплати плаћање пословног простора, као и превоза радника, а од тога до запошљавања радника по уговору, ангажованих с неке платформе за аутсорсинг послове, дели их малецни корак.

На овај начин постављен је оквир за следећи талас дигиталног аутсорсинга, који не подразумева само рад на даљину, већ и много мању везаност радника за компанију, и сасвим другачији начин плаћања. Према Економисту, овакав начин пословања има потенцијал да генерише економију од пола трилиона долара, и то је тренд на који свака економија која има жељу да расте, мора да рачуна.

Како се у оваквим условима котира Србија?

Истраживање Републичког завода за статистику показује да 94,6% домаћинстава поседује мобилни телефон. Лаптоп има 53,9 посто домаћинстава, што представља повећање од 1,6 посто у односу на 2020, а за 4,9 посто у односу на 2019. годину. Ово повећање потврђује тренд пресељења канцеларије из пословног у лични простор, а слична је ситуација кад су у питању десктоп рачунари: 76,7 постодомаћинстава у Републици Србији поседује рачунар, што чини повећање од 2,4 процента у односу на 2020, као и за 3,6 посто у о дносу на 2019. годину.

Заступљеност рачунара у домаћинствима варира у зависности од тога где ко живи: у Београду износи 94,7%, у Војводини 72,2%, у Шумадији и Западној Србији 69,1% и у Јужној и Источној Србији 70,9%. На релацији село-град ствари су још уочљивије: компјутер у граду има 82,4 посто домаћинстава, на селу је тај број много нижи и износи 67,2 посто. Ипак, у односу на 2020. овај јаз се благо смањио, јер је стопа раста много већа у сеоским срединама: употреба компјутера на селу је порасла за 5,4 посто у односу на 2020, док је у граду та стопа 0,8 посто.

Рад од куће, ако је правилно усмерен и правично изведен, може да подигне економију једне државе, али промена начина на који се ради намеће и промену легислативе. Ситуација у којој већина канцеларијских и других позадинских послова може да се ради од куће, намеће промене у Закону о раду, нарочито одредбе које се односе на плаћени превоз и чувени топли оброк. С друге стране, остаје питање коришћења приватног простора као пословног, што би требало да укључује олакшице везане за грејање и плаћање струје.

Уопштено говорећи, ризици се повећавају како се границе између одговорности клијента и добављача замагљују и шири обим одговорности. Без обзира на врсту оутсоурцинга, однос ће успети само ако и продавац и клијент остваре очекиване користи. Дакле, оно што се дешава у развијеном свету, захваљујући нашој способности да се брзо прилагодимо новонасталим околностима, прелива се и на нашу економију. Од такозване „беле плате“ одавно се одустало, а чињеницу да ће на крају дуге пензија бити минимална већина запослених на аутсорс пословима решава или уплатом приватног пензионог осигурања, или улагањем у некретнине, опет, уносећи новац у токове државе у којој живе.

Посебан је проблем увођење целе групе дигиталних аутсорс номада у реалне пореске токове, јер је једна ствар послати редовно запосленог радника да ради од куће, а ову врсту хомсорсинга, како се то у народу зове, ради већина великих система и ИТ компанија, а сасвим друга ангажовати аутсорсинг фирму, појединца или компанију. С тим у вези важно је знати да постоје различите пословне варијанте аутсорсинга, односно, преношења посла на неку другу фирму или појединца: фармсорсинг је преношење посла у рурално подручје, да, и то се дешава, и то све чешће, нирсорсинг је преношење посла у комшијску државу, а офшорсорсинг на други континент. Могућности су, захваљујући скоро свуда доступном интернету, готово бескрајне, лако променљиве и сасвим у складу с великим миграторним потенцијалном ИКТ сфере рада.

Иако америчке компаније не ангажују спољне сараднике да би смањиле извршне или меназерске трошкове на највишем нивоу, ангажују средњњи и нижи ниво канцеларијских радника,  и то поприлично, да би смањиле периферне и „неосновне“ пословне трошкове. Аутсорсинг је тешко применити, а стопа неуспеха је и даље висока. У зависности од тога кога питате, креће се од 40 до 70 процената. У срцу проблема је стални сукоб интереса у било ком аранжману спољног ангажовања. Клијент тражи бољу услугу, често по нижим трошковима, него што би добио сам обављајући посао. Продавац, међутим, жели да оствари профит. Та напетост се мора пажљиво управљати како би се осигурао успешан исход и за клијента и за продавца.

И. Радоичић