Rad od kuće sve primamljiviji, fali novi zakon

Rad na daljinu postao je „nova normalnost“, a mnogi kancelarijski poslovi, od administracije do pravne pomoći i dizajna, digitalizovani su preko Zoom-a i drugih onlajn platformi. Pandemija i opšte zaključavanje nateralo je kompanije i organizacije da ubrzaju digitalizaciju svojih arhiva i operativnih sredstava i podignu IT zaštitu, uz seljenje opreme iz kancelarija u kuće svojih radnika. Takođe, većina manjih firmi zaključila je da im se ne isplati plaćanje poslovnog prostora, kao i prevoza radnika, a od toga do zapošljavanja radnika po ugovoru, angažovanih s neke platforme za autsorsing poslove, deli ih malecni korak.

Na ovaj način postavljen je okvir za sledeći talas digitalnog autsorsinga, koji ne podrazumeva samo rad na daljinu, već i mnogo manju vezanost radnika za kompaniju, i sasvim drugačiji način plaćanja. Prema Ekonomistu, ovakav način poslovanja ima potencijal da generiše ekonomiju od pola triliona dolara, i to je trend na koji svaka ekonomija koja ima želju da raste, mora da računa.

Kako se u ovakvim uslovima kotira Srbija?

Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da 94,6% domaćinstava poseduje mobilni telefon. Laptop ima 53,9 posto domaćinstava, što predstavlja povećanje od 1,6 posto u odnosu na 2020, a za 4,9 posto u odnosu na 2019. godinu. Ovo povećanje potvrđuje trend preseljenja kancelarije iz poslovnog u lični prostor, a slična je situacija kad su u pitanju desktop računari: 76,7 postodomaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar, što čini povećanje od 2,4 procenta u odnosu na 2020, kao i za 3,6 posto u o dnosu na 2019. godinu.

Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od toga gde ko živi: u Beogradu iznosi 94,7%, u Vojvodini 72,2%, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 69,1% i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 70,9%. Na relaciji selo-grad stvari su još uočljivije: kompjuter u gradu ima 82,4 posto domaćinstava, na selu je taj broj mnogo niži i iznosi 67,2 posto. Ipak, u odnosu na 2020. ovaj jaz se blago smanjio, jer je stopa rasta mnogo veća u seoskim sredinama: upotreba kompjutera na selu je porasla za 5,4 posto u odnosu na 2020, dok je u gradu ta stopa 0,8 posto.

Rad od kuće, ako je pravilno usmeren i pravično izveden, može da podigne ekonomiju jedne države, ali promena načina na koji se radi nameće i promenu legislative. Situacija u kojoj većina kancelarijskih i drugih pozadinskih poslova može da se radi od kuće, nameće promene u Zakonu o radu, naročito odredbe koje se odnose na plaćeni prevoz i čuveni topli obrok. S druge strane, ostaje pitanje korišćenja privatnog prostora kao poslovnog, što bi trebalo da uključuje olakšice vezane za grejanje i plaćanje struje.

Uopšteno govoreći, rizici se povećavaju kako se granice između odgovornosti klijenta i dobavljača zamagljuju i širi obim odgovornosti. Bez obzira na vrstu outsourcinga, odnos će uspeti samo ako i prodavac i klijent ostvare očekivane koristi. Dakle, ono što se dešava u razvijenom svetu, zahvaljujući našoj sposobnosti da se brzo prilagodimo novonastalim okolnostima, preliva se i na našu ekonomiju. Od takozvane „bele plate“ odavno se odustalo, a činjenicu da će na kraju duge penzija biti minimalna većina zaposlenih na autsors poslovima rešava ili uplatom privatnog penzionog osiguranja, ili ulaganjem u nekretnine, opet, unoseći novac u tokove države u kojoj žive.

Poseban je problem uvođenje cele grupe digitalnih autsors nomada u realne poreske tokove, jer je jedna stvar poslati redovno zaposlenog radnika da radi od kuće, a ovu vrstu homsorsinga, kako se to u narodu zove, radi većina velikih sistema i IT kompanija, a sasvim druga angažovati autsorsing firmu, pojedinca ili kompaniju. S tim u vezi važno je znati da postoje različite poslovne varijante autsorsinga, odnosno, prenošenja posla na neku drugu firmu ili pojedinca: farmsorsing je prenošenje posla u ruralno područje, da, i to se dešava, i to sve češće, nirsorsing je prenošenje posla u komšijsku državu, a ofšorsorsing na drugi kontinent. Mogućnosti su, zahvaljujući skoro svuda dostupnom internetu, gotovo beskrajne, lako promenljive i sasvim u skladu s velikim migratornim potencijalnom IKT sfere rada.

Iako američke kompanije ne angažuju spoljne saradnike da bi smanjile izvršne ili menazerske troškove na najvišem nivou, angažuju srednjnji i niži nivo kancelarijskih radnika,  i to poprilično, da bi smanjile periferne i „neosnovne“ poslovne troškove. Autsorsing je teško primeniti, a stopa neuspeha je i dalje visoka. U zavisnosti od toga koga pitate, kreće se od 40 do 70 procenata. U srcu problema je stalni sukob interesa u bilo kom aranžmanu spoljnog angažovanja. Klijent traži bolju uslugu, često po nižim troškovima, nego što bi dobio sam obavljajući posao. Prodavac, međutim, želi da ostvari profit. Ta napetost se mora pažljivo upravljati kako bi se osigurao uspešan ishod i za klijenta i za prodavca.

I. Radoičić