Томи Емануел: Увек сам срећан у Београду

"Осећам прави благослов што сам код вас тако топло примљен и сигуран сам да је то зато што увек дајем свој максимум. А публика то уме да осети, свуда у свету, посебно у Србији", рекао је Емануел који ће вечерас у 20.30 часова на Ушћу наступити по шести пут у Београду.



Он је изјавио да је веома важно данас давати све од себе у каријери, те да је свеједно да ли то ради један играч тениса или музичар - гитариста, увек је неопходно пружити оно најбоље.



"Увек сам желео да се повежем са људима, својом публиком, да остварим леп однос, да изградим поверење, и у тој комуникацији са њима, они пожеле да се ја вратим, и они ће се враћати да ме гледају. Концерт је за мене нека врста породичног окупљања", оценио је један од најбољих гитариста света.



На својим концертима, Томи Емануел није посвећен само музицирању, што је доказао на својим вечерима увек у распродатом Сава центру, на самосталним наступима и у оквиру Гитар Арт феста.



Он је истовремено и приповедач, веома шармантан, духовит, занимљив у својим причама публици, чак некада делује и као стенд ап комичар, колико уме да буде забаван.



"Једноставно волим да се забављам на својим наступима, јер овде или било где долазим да бих се добро забавио. И знам да ако ја уживам, у музици или причи, знам да ће и публици бити пођеднако лепо. Нисам сигуран да ли ће и вечерас бити тако, јер Бир фест је велики фестивал на отвореном, са јако пуно публике. Свакако ћу се трудити да комуницирам са публиком, то ми је у природи, али већ осећам да ће бити доста влаге у ваздуху, а то је на неки начин непријатељ акустичној гитари", сматра Емануел и додаје да је у каријери свирао на многим местима где су му након две песме - жице на гитари већ биле готове, управо због ваздуха.



"Даћу све од себе да забавим публику вечерас, и надам се да ћу имати среће са жицама", поентирао је ову тему велики композитор и гитариста.



Светски музичар се вратио са гостовања на 16. издању фестивала Самер гитар арт фест” у Црној Гори, где је одржао 16. августа самосталан концерт у Херцег Новом, на коме је наступао и његов колега и сарадник, македонски музичар - гитариста и композитор Влатко Стефановски.



"Било је заиста изузетно, на обали мора, диван је град Херцег Нови, немам речи. Било је сјајно видети поново Влатка, наступали смо исте вечери, он је после мене имао концерт. За мене то је био врхунац моје актуелне турнеје. Звук гитаре је био невероватан, мој осећај током свирања је био посебан, публика је била врхунска. На крају концерта у Херцег Новом пре две вечери само сам помислио - Ово је разлог зашто се бавим музиком, тај осећај је непроцењив и драгоцен", подвукао је Емануел, који је синоћ такође наступио у Рашкој, тако да има мини турнеју од три концерта у нашем региону и Србији.



Подсетимо, Томи Емануел је наступао са Стокелом Розенбергом и Влатком Стефановским на 13. Гитар Арт фестивалу у Београду у гитарском трију „Краљеви жица“ (Кингс оф стрингс), када су распродали концерт у Сава центру, да би га поновили на велику радост публике у тадашњем Дому синдиката.



Њихова атрактивна сарадња довела је и до снимања албума "Фрст Степ" (2012).



"Једног дана, надам се да ћемо обновити "Кинг оф стрингс" са двојицом драгих колега. Најтежи део те сарадње био је пронаћи адекватан материјал и некако га саставити и помирити сензибилитете све тројице. Опет, проблем је био и тај што смо сва тројица били веома заузети својим турнејама. Онда смо морали да се чекамо да дођемо са турнеја, затим имамо пробе за наше концерте, а касније опет је неко од нас ишао на даљи ток турнеје. Тако да је најбољи пројекат онај када ми из дубине свог срца знамо да је он прави за нас. Да постанемо опет "Кинг оф стрингс" на свега три месеца, био би то сјајан шоу. Тада би све време ти концерти расли и развијали се, пружили би нам велику снагу", оценио је гитариста из Аустралије.



Како га вечерас чека наступ којим отвара Бир фест пред 100 000 људи, Емануел каже да наступе гледа некад пођеднако да ли су то његови соло концерти или део фестивала где није једини извођач на бини.



"За мене је најбоље када наступам у затвореном, дакле у концертној дворани. Тада знам да су људи дошли да ме слушају веома посвећено, затворе очи, и препусте се музици. Фестивали су увек нека врста еуфорије, вике, али и то је у реду, јер ја и волим рокенрол. Тако да вечерас на Бир фесту, за који знам да вам траје скоро 20 година и да окупља велики број публике, ту се музичари више труде да придобију публику. Лично се комотније осећам у дворани, тада свакако боље свирам", рекао је Емануел.



Вилијам Томас Томи Емануел је веома цењени музичар, са више од 20 студијских, уживо или компилацијских албума, препознатљив по свом стилу свирања прстима, перкусији и веома енергичним наступима.



Награђиван је признањима магазина "Ролинг Стоун" за најбољег гитаристу (1990), као и наградом часописа "Гитар Плејер магазин" за најбољег акустичног гитаристу.



Каријера му траје већ 63 године и не намерава да се заустави, односно, како је рекао, осећа се као да је тек на самом почетку.



"И даље истим жаром уживам да свирам, стварам музику. Да ми се то не ради више, остао бих да седим код куће. Нисам у овој причи да бих јурио само новац, већ зато што верујем у музику као уметност. Гитара јесте мој живот, свакако да је најпопуларнији инструмент на свету, али није само гитара оно што спаја људе, већ - музика. То је магични састојак који нас све окупља широм света", сматра уметник.



Томи Емануел почео је да свира гитару са свега четири године, по слуху и без формалног музичког образовања. Свој јединствени стил назвао је једноставно - “стил свирања прстима”.



Чет Еткинс, легенда гитаре, био је један од његових првих и највећих узора и инспирисао га је да почне да свира и они су сарађивали 1996. године на албуму „The Day Фингер Пицкерд Тоок Овер The World“ који је номинован за “Греми” награду.



Емануел је поред многих награда и признања добио и престижну титулу "Цертифиед Гуитар player " коју осим њега носе још само два човека у свету - Џери Рид и Џон Ноулс.



Томи је сарађивао и са великанима светске музике - Ерик Клептон, Стиви Вондер, као и - Џорџ Мартин, Лес Пол, Хенк Марвин, Џим Николс, и са симфонијским оркестрима Аустралије, Немачке и Америке.