Tomi Emanuel: Uvek sam srećan u Beogradu

"Osećam pravi blagoslov što sam kod vas tako toplo primljen i siguran sam da je to zato što uvek dajem svoj maksimum. A publika to ume da oseti, svuda u svetu, posebno u Srbiji", rekao je Emanuel koji će večeras u 20.30 časova na Ušću nastupiti po šesti put u Beogradu.



On je izjavio da je veoma važno danas davati sve od sebe u karijeri, te da je svejedno da li to radi jedan igrač tenisa ili muzičar - gitarista, uvek je neophodno pružiti ono najbolje.



"Uvek sam želeo da se povežem sa ljudima, svojom publikom, da ostvarim lep odnos, da izgradim poverenje, i u toj komunikaciji sa njima, oni požele da se ja vratim, i oni će se vraćati da me gledaju. Koncert je za mene neka vrsta porodičnog okupljanja", ocenio je jedan od najboljih gitarista sveta.



Na svojim koncertima, Tomi Emanuel nije posvećen samo muziciranju, što je dokazao na svojim večerima uvek u rasprodatom Sava centru, na samostalnim nastupima i u okviru Gitar Art festa.



On je istovremeno i pripovedač, veoma šarmantan, duhovit, zanimljiv u svojim pričama publici, čak nekada deluje i kao stend ap komičar, koliko ume da bude zabavan.



"Jednostavno volim da se zabavljam na svojim nastupima, jer ovde ili bilo gde dolazim da bih se dobro zabavio. I znam da ako ja uživam, u muzici ili priči, znam da će i publici biti pođednako lepo. Nisam siguran da li će i večeras biti tako, jer Bir fest je veliki festival na otvorenom, sa jako puno publike. Svakako ću se truditi da komuniciram sa publikom, to mi je u prirodi, ali već osećam da će biti dosta vlage u vazduhu, a to je na neki način neprijatelj akustičnoj gitari", smatra Emanuel i dodaje da je u karijeri svirao na mnogim mestima gde su mu nakon dve pesme - žice na gitari već bile gotove, upravo zbog vazduha.



"Daću sve od sebe da zabavim publiku večeras, i nadam se da ću imati sreće sa žicama", poentirao je ovu temu veliki kompozitor i gitarista.



Svetski muzičar se vratio sa gostovanja na 16. izdanju festivala Samer gitar art fest” u Crnoj Gori, gde je održao 16. avgusta samostalan koncert u Herceg Novom, na kome je nastupao i njegov kolega i saradnik, makedonski muzičar - gitarista i kompozitor Vlatko Stefanovski.



"Bilo je zaista izuzetno, na obali mora, divan je grad Herceg Novi, nemam reči. Bilo je sjajno videti ponovo Vlatka, nastupali smo iste večeri, on je posle mene imao koncert. Za mene to je bio vrhunac moje aktuelne turneje. Zvuk gitare je bio neverovatan, moj osećaj tokom sviranja je bio poseban, publika je bila vrhunska. Na kraju koncerta u Herceg Novom pre dve večeri samo sam pomislio - Ovo je razlog zašto se bavim muzikom, taj osećaj je neprocenjiv i dragocen", podvukao je Emanuel, koji je sinoć takođe nastupio u Raškoj, tako da ima mini turneju od tri koncerta u našem regionu i Srbiji.



Podsetimo, Tomi Emanuel je nastupao sa Stokelom Rozenbergom i Vlatkom Stefanovskim na 13. Gitar Art festivalu u Beogradu u gitarskom triju „Kraljevi žica“ (Kings of strings), kada su rasprodali koncert u Sava centru, da bi ga ponovili na veliku radost publike u tadašnjem Domu sindikata.



Njihova atraktivna saradnja dovela je i do snimanja albuma "Frst Step" (2012).



"Jednog dana, nadam se da ćemo obnoviti "King of strings" sa dvojicom dragih kolega. Najteži deo te saradnje bio je pronaći adekvatan materijal i nekako ga sastaviti i pomiriti senzibilitete sve trojice. Opet, problem je bio i taj što smo sva trojica bili veoma zauzeti svojim turnejama. Onda smo morali da se čekamo da dođemo sa turneja, zatim imamo probe za naše koncerte, a kasnije opet je neko od nas išao na dalji tok turneje. Tako da je najbolji projekat onaj kada mi iz dubine svog srca znamo da je on pravi za nas. Da postanemo opet "King of strings" na svega tri meseca, bio bi to sjajan šou. Tada bi sve vreme ti koncerti rasli i razvijali se, pružili bi nam veliku snagu", ocenio je gitarista iz Australije.



Kako ga večeras čeka nastup kojim otvara Bir fest pred 100 000 ljudi, Emanuel kaže da nastupe gleda nekad pođednako da li su to njegovi solo koncerti ili deo festivala gde nije jedini izvođač na bini.



"Za mene je najbolje kada nastupam u zatvorenom, dakle u koncertnoj dvorani. Tada znam da su ljudi došli da me slušaju veoma posvećeno, zatvore oči, i prepuste se muzici. Festivali su uvek neka vrsta euforije, vike, ali i to je u redu, jer ja i volim rokenrol. Tako da večeras na Bir festu, za koji znam da vam traje skoro 20 godina i da okuplja veliki broj publike, tu se muzičari više trude da pridobiju publiku. Lično se komotnije osećam u dvorani, tada svakako bolje sviram", rekao je Emanuel.



Vilijam Tomas Tomi Emanuel je veoma cenjeni muzičar, sa više od 20 studijskih, uživo ili kompilacijskih albuma, prepoznatljiv po svom stilu sviranja prstima, perkusiji i veoma energičnim nastupima.



Nagrađivan je priznanjima magazina "Roling Stoun" za najboljeg gitaristu (1990), kao i nagradom časopisa "Gitar Plejer magazin" za najboljeg akustičnog gitaristu.



Karijera mu traje već 63 godine i ne namerava da se zaustavi, odnosno, kako je rekao, oseća se kao da je tek na samom početku.



"I dalje istim žarom uživam da sviram, stvaram muziku. Da mi se to ne radi više, ostao bih da sedim kod kuće. Nisam u ovoj priči da bih jurio samo novac, već zato što verujem u muziku kao umetnost. Gitara jeste moj život, svakako da je najpopularniji instrument na svetu, ali nije samo gitara ono što spaja ljude, već - muzika. To je magični sastojak koji nas sve okuplja širom sveta", smatra umetnik.



Tomi Emanuel počeo je da svira gitaru sa svega četiri godine, po sluhu i bez formalnog muzičkog obrazovanja. Svoj jedinstveni stil nazvao je jednostavno - “stil sviranja prstima”.



Čet Etkins, legenda gitare, bio je jedan od njegovih prvih i najvećih uzora i inspirisao ga je da počne da svira i oni su sarađivali 1996. godine na albumu „The Day Finger Pickerd Took Over The World“ koji je nominovan za “Gremi” nagradu.



Emanuel je pored mnogih nagrada i priznanja dobio i prestižnu titulu "Certified Guitar player " koju osim njega nose još samo dva čoveka u svetu - Džeri Rid i Džon Nouls.



Tomi je sarađivao i sa velikanima svetske muzike - Erik Klepton, Stivi Vonder, kao i - Džordž Martin, Les Pol, Henk Marvin, Džim Nikols, i sa simfonijskim orkestrima Australije, Nemačke i Amerike.